Prosvetni glasnik

РАСПИСИ И ОДЛУКЕ

293

XIII. Из ниже и више математике с нацртном геометријом и геометријским цртањем. а.) Из математже. 1. 0 дијаметрпма и дијаметралним равнпма. 2. 0 жиашпим особинама елписе, хиперболе и параболе. 3. 0 полупречнику кривине. б.) Из ннцртне геометрије. 1. Да се, почев од 17. века па до данас, критпчки изложи поступно развијање нацртне геометрије. У ову расправу треба да уђе и развитак пројективне геометрије, колико је у свезп с нацртном. 2. Да се изведе конструктивна теорија аксонометријских пројекцпја за ортогоналну и клиногоналну аксонометрију. 3. Одредба заједничких елемената код геометријскнх облпка — пресецање. — Да се конструише пресек правилног дванаестостраника с правилним дванаестостранпком и њихов расклоп. XIV. Из физике и механике с коомографијом. а.) Из физике. 1. Одредба Марпотова закона по динамичкој теоријп гасова. Примена овога закона у механичкој теорији топлоте. 2. Оптичка призма и оитичко сочиво. Њихове најважније примене у практичној и теоријској оптицп. 3. Разлика између основних и изведених, и између релативних и апсолутних мера. Одредба димензија разних физичких количина. б.) Из мсханике. А. 1. Наћи идентичност између статичког момента сталне силе н статичког момента исте силе, кад она окреће сталан систем маса око сталне осовине, и то за целу масу М система који се обрће. 2. Наћи идентичност између механичког рада 1 ј , кад се масени систем М креће транслаторном брзином V и механичког рада I., кад се тим радом окреће стална маса М око сталне осовине а са угловном брзнном ш ; те да се отуда изведе то, како се закон транслаторног кретања може непосредно применити на закон обртног кретања масеног система масе М, кад је реч о одредби механнчког рада. 3. Доказати то, да као што сила нултога рада (р(°> _ ту ) — тренутна сила — постаје из силе првога рада (Р=тр) — стална снла, — да на исти

начин постаје моменат силе нултога рада (принцип површнне) из момента силе првога рада масеног система који се обрће, 4. Наћи сличност која постоји између вредности момента савијене греде п вредности момента увијања увијене греде, и отуда извести извесне рецнпрочности, које постоје између извесне линије пресека савијене греде и извесне тачке пресека увијене греде. 5. Извести једначину Б=:уиг, где је I, механички рад, пг статички моменат сталних сила за систем материјалних тачака масе М, која се окреће око сталне осовине, описавши угловну путању (р у ком је тренутку утицајем момента пг у маси М нагомилано рада I,. Б. Треба одреднти брзину, којом молекул воде излази из отвора суда у хоризонталном диу, а ово за случај, кад површина воде остаје на истој впсвни у суду и кад молекулн воде продпру површину воде са сталном брзином с. Треба показати, од чега зависи специФички хидраулички прнтисак воде на бок суда. Може ли хидраулички притисак бити у неким случајпма већи од хидростатичког притиска, и може ли хидраулички притисак битн негативан ? Какав облик треба да дамо суду, па да на свима местима бока суда буде специФички хидраулички притнсак сталан, а специјално једнак атмосФерском притиску ? Најзад, површину специфичког притпска треба математички дпскуговати, в ) Из космографије. 1. Како се мере даљине небеских тела ? Ранија и новија мерења, и главни резултати за сунчани систем и звездани свет. 2. Којим се методпма испнтује Физичка природа небеских тела ? — Историјски поглед на њих, и главнн реаултати ових испитивања за тела у сунчаном систему. 3. Одређивање брзине светлости и резултати тога. Појава аберације, и величина сунчеве паралаксе, изведене отуда. Ш2еаи-Оорре1ег-ов приацип и његова употреба у астрономији ; главни резултати ове употребе. XV. Из богословских наука. а.) Из историје сраске цркве. 1. Критички преглед домаћих извора за историју српске цркве. 2. Укпдање српске патријаршије. 3. Римске пропаганде у Босни.