Prosvetni glasnik

39*

РАДН.А ГЛАВНОГА Еако се г. г. реФереити не слажу у главноме питању о иримању и непримању дела, то је прво стављен на гласање предлог г. Миодраговића и, са 10 противу 3 гласа — један се уздржао од гласања — није примљен предлог г. Миодраговића. За овим је стављен нагласање предлог г. Жив. Живановића, којн је овако гласио: „да се ово дело може иримити аривремено за школску иотребу. и Са 7 протцву 5 гласова — двојица су се уздржали од гласања прпмљен је овај предлог. Г. г. реФерентима одређен је хонорар за пре1'ледање овога дела, свакоме по педесет (50) динара. С овнм је свршен овај састапак.

САСТАНАК 476-ти 12. аирила 1891. год., у Београду. Би.ш су : аотаредседник, Стев. Д. Поповић; редовни чланови : др. Мил. Јовановић-Батут, Љуб. Ковачевић, Стев. Ловчевић; ванредни чланови: Ж. Милосављевић, Жив. Живановић, Фирмилијан архимандрит, Љуб. Јовановић, М. Велидки, Ур. Влагојевић и Дим. Соколовић. Пословођ : Мил. Марковић. I. Пошто на прошлом редовном састлнку није могао доћи на дневнп ред програм за основне школе, то је овај ванредни састанак у том циљу и сазван, да се па њему већа о програму за основне школе. На дневпом је реду ирограм из рачуна за IV. разр. основне школе. Прва тачка измењена је и гласи: „1. Усмено рачунање с округлим бројевима до 10.000 у све четири радње." Друга тачка гласиће; „2. Уиознавање времена, метарског и динарског система д иреобраћање бројева из једног наим,еновања у друго " Други део тачке под 2., који се почиње са „Делилац може бити и т. д." гласиће овако: „у нисменом рачунању делитељ може бити сваки двоциФрен и троцифрен број." Тачка под 3. остаје по нредлогу. Тачка иод 4. Нрва се реченица ирима, а друга отнада. Тачка под 5. прима се по предлогу без измене. Тачка под 6. пзостављена је цела. Тачка под 7. мења се и има гласати: „Преобраћање разнонменованпх бројева нз једцог навменовања у друго."

САВКТА 307

Место 7. тачке која је измењена додана је нова тачка, која ће бити на реду 8-а и гласнће: „Писмено рачунање с десетним разломцнма у све четирп рачунске радње до хиљадитих делова закључно." Место 8-ме тачке по предлогу долази 9-та тачка, која ће гласити; „Просто правило тројно. Разрешавање задатака свођењем на јединицу." Место 9-те тачке долази 10-та, која ће гласитп: ,Из простог интересног рачуна само изналажење интереса." Завршетак програма из рачуна гласпће: „и у овом разреду преовлађиваће писмено рачунање као и у III. разр." II. За овнм је дошао на дневпи ред програм из „Земљописа" у II. раз. основне школе. Предложепп програм из овог предмета у многоме је измењен и, онако, како га је Савет примио, гласиЉе: »Познавање места и околине. 1. Учионица п главнија одељења у школској згради. Школско дворишге и врт, цртање тколске собе, дворишта и врта. 2. Странз света. 3. Кућа: породица и задруга, суседи. 4. Околне улице. Главније зграде. Занимање мештана. Цртање главнијих улица, које воде од школе у околину. 5. Годишња времена. Излажење п залажење сунца у разна годпшња времена. 6. Јесен. Јесењи пољски радови. Посматрање паре, магле, облака, кише. 7. Из познавања нрироде: разговор о говечету, коњу, кокошци; о соли и креди. 8. Зпма. Зпмскп радовп и занати у месту. Посматрање снега и леда. 9. Разговор о ису, мачки, свињи. овци н кози. 10. Пролеће. Пролећни иољскн радови у месту. 11. Посматрање брд&, долине, равнпце, јаруге, извора, потока, река, обала и ушћа, према приликама места. 12. Разговор о првим пролећним биљкама: љубичици, трешњи, шљиви, јабуци и крушцн. 13. Лето. Детњи пољски радови у месту. 14. Причање (у кратко) историјских догађаја и о псторијским личностима из места. 15. Оиштина и општинска управа; и 16. Дртање најглавнијих путова, којима се из места иолазп. Општнпскп атар." С овпм је свршен овај састанак.