Prosvetni glasnik

340

реФЛекса и иаслсднкх рефлекса новијега датума (неофилетичпих рефлекса). Јер иодешаваље зенице ирема јачпнп светлости, што се пртшећује од првога дапа код детета п жпвотпња без очнпх капака, мора да је рашје развпјено, но затварање очпју кад се додпрну или пм се какав предмет прпближује. Ово већ и с тога, што се ово друго не јавља тако брзо код детета, као прво. Алп новорођено дете зажмури од сувише јаке светлости и уопште кад осећа што непрпјатно, као и жаба кад се здоставља. Из овога по свој прплиди развило се оно брзо, али краткотрајно, затварање очпју (ор1)1сиз !ас;аН8 реФлекс), које пзазива сваки напраснн чулни утисак, и које је у данашњој генерацпји још као добивени рефлскс, који се чак вољом моаге спречпти, насупрот обадвема другим наслећеним реФлексним одбранбеним покретима. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЛЕКАРСКО-САНИТЕТСКИ НАДЗОР У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА 1 ) од Д-Р јЗ. р. ј^ЕСТЕРОВА (е р у ск о га) »Бје кбгрегНсће бебипсШеЈ! ипс! (Не ^еГв^Ј^е Епаеће Дег Ји&еп<1 с!агГ 1п с!ег 8сћи1е шсћ! §еШ1Г(1е1; •№ег(1еп!.. . ж Ша<ИћаИ*,г коп ЕГвавз-^оИггггдеп. Данасвећ нико впше пе сумња, да од свихврста уџбенпх завода, како у нас (у Русији), тако и на Западу, средња школа има највећи број услова, који неповољно утичу на здравље њених питомаца. Тај Факат опажа се особпто за последњих 10 годпна и, ваља додати, готово свуда ио Европи, где су само отворена врата уџбеппх завода строго-научнпм, лекарско-санитетским пспитивањпма. Питање о утицају школе на здравље ученика у опште — као што је познато — нпје са свим ново ; већ је прошло сто година од времена, кад првппут беше истакнуто (Ј. Р. Ггапк, 1745.-1821.), а до данас од спецпјалних лекарскпх расправа, накуии се доста латерарне грађе, која вцше илп мање осветљава то питање и, одговарајућп на њега, не констатује само Факат битности патолошких продуката школе, у облпку тако званпх „школских болести," него и Факат ширења СФере тих болесги за последњнх година, и по каквоћи и по количини Ј ) Овај извештај, у облику службенога падрта, читан је 6. априла 1890. год. у заједничкој седниди гг. управника уџбених завода московских и лекара, под председништвом г. попечитеља моск. уџб. округа гра»а П. А. Катшста.

у главиом на рачуп нервно-пспхпчкога растројства У учеиика. Какве размере узимају школске болести — тп апомалнп сапутппцп сувремене школе — најбоље могу показати, а да не улазимо у поједипостп литературе, последња лекарско-санитетска пспитивања уџбених завода у суседној нам Дапској (1884. г.) н Шведској (1885.), и то иепитивања специјалпо састављенпх компспја: у Данској од 16.789 испптиваних ученпка средњих уџбених завода, показало се болесних 29°Ј 0 , а од 11.646 ученпца виших женских школа — 41 0 0 ; у Шведској пак од 15.077 првпх—болеснпх 37.2° 0 и од 3072 других —61° 0 >) Код нас, у Русијп, аналошких статистичких испигпвања побољевања готово и нема; а н оно што има, то су или испитивања појединих уџбенпх завода, дакле, мањи број посматрања, илн пспитивања само појединих облпка побољевања. Познати су, у тој врсти, радови проФесорЛ: Ернемана, Сикорскога, Лесхафта, Бистрова, и доктора Рајха, Зубковскога и др. Ми смо од 1882.-1886. године испитивали нервну систему код ученика једпе класичне гимнасије у Москви, и ресултат показа да имају растројство готово 30 °/ 0 , повећавајући се што је разред старији (шахша1-ни °ј 0 — 77,77). 2 ) Руска школскохигијенска литература сразмерно је богатија пспитивањпма спољашњих физичких услова школских и њихова утицаја па ток Фнзпчкога развпћа у ученпка (Веревскин, Иљински, Ђасиљев, Нагорски, Жихајлов, Дик, Шчербаков, Иванов, Бјељајев, Галањин, Ђиренијхус и др.). На основу свих лекарских посматрања, како пзван Русије тако и у Руспји, морало се доћп до у почетку исказане пстпне, да у сувременој средњој школи има пајвећи број услова, који на здравље неповољно утичу. Такав ресултат животнога рада те врсте уџбених завода, који се противи основнпм принцппима п истинском цнљу васпитања, — природно је, да мора прпвући на се пажњу не само лекара и педагога него и свих друштава и власти, а природно је и то, да нам ваља управпти све силе, да се отклоне ти по здравље шкодљиви Фактори, на које нас упућују лекарско-хпгнјенска испптивања. У току последњих 15 година, у Немачкој, Француској, Белгији, Аустро-Угарској н Швајцарској јавља се ред новпх закопскпх проппса, што се тичу поправке разних страна школе у санитетском погледу, п то с повим прпнцппима у основи им: лекари су иозванн да проводе кроз живот те прописе за') Ахе1-Кеу'з бсћиШу^ешзсће ХЈп^егзисћип^еп. 1889. 2 ) Нестеровт, »Современнал школа здоровл. <( Извештај хигијенској секдији 2-га скупа ошп. рус. лекара. Гл. Трудм 2-га скуиа.