Prosvetni glasnik

50

критика и виблиографија

4. Први часови (песма од Вл. Јовановића). Опа је песма савршена н по садржини и по облику, а подесна је за децу на овом стунњу духовнога развитка. Ну ту лепоту и озбиљност ремети при свршетку сваке строФе додатак: у>Али ко то ларма ? Штаје то сад тамо ? Мир. децо, мир1" Под «првим часовима® песник је извесно мислио прве часове школске наставе. За ту децу није ова песма, Па шта је мислио песник, стављајући онако озбиљну садржину под поменути наслов? Извесно ннје имао на уму да треба пред децом исмевати ону озбиљну садржину поменутим додатком. Пре ћо бити да је хтео иредставити учитеља, ноји не бира материјал наставни ирема стуињу дечијега схватања. Ако се учитељ не обзире на ступањ ученичкога развитка, онда заиста и најозбиљније етвари ностају деци досадне, а гледаоцу и слушаоцу постаје таки учитељ смешан. Ну слику овакога смешнога учитеља не ваља износити пред ђаке. Зашто, то ће знати сваки озбиљан учитељ. — Ако се онај додатак изостави, песма ће бити у овој читанци са сзим на своме месту. 5. Братинска љубав (од Мијата Стојановића). Ово је једна узор-слика оне љубави међу браћом, са које напредује и снажи се српска задруга. Прича је иечатана јужним говором. 6. Препорука. Из ове приче изводи се суд, да су: иравда, доброта, чистота, иристојност и иажливост свакоме најбола иреиорука. Чланци из историје и земљописа, као и чланци из природе махом су брижљиво израђени, што служи на част писцима. На страни 144. под III. учињена је једна омашка. Треба да се каже: ово су речи аиостола (место јеванђелиста) Јована. Укупни материјал у овој читанци учинио је на мене својом лепом разноликошћу утисак, који чини на човека лепа пољана својим разноликим биљкама, где се поред сзе те разноликости опажа јединство у целини, хармонија. Ботаничар ће истина добро учинитп као наставник, ако буде своје ученике чешће изводио у слободну пољану, да укупношћу бнљскога ншвота покрене интерес ученички ради прибирања и посматрања појединих делова те целине. Ученици ће прибирати биљке у иољу, али ће их код куће и у школи тачније иосматрати, иоређивати и увршћивати. Васпитни резултат овакога рада биће: да /Је ученици од јасних иредстава долазити до јасних иојмова и јаснога су/јења.

Читанка као срсдиште укупне наставе у једном разреду, а нарочито као средство за посматрање разних облика у речима и речепицама,— има у неколико сличности са посматрањем природних ствари по разним њиховим односима. Опа у овом погледу ие сме бити као збирка осушених биљака, ни као књига са сликама која те слике само бојама оживљава ; ну она собом не сме представљати ни пољану са живим биљкама, али размештенима по пољани самим случајем. Она мора у погледу разноликога материјала прпликоватп добро уређеној ботаничкој башти, где је све размештено ио илану. Деца овога узраста (10—11 година) већ осећају потребу, да доводе у ред своје знање. С тога би било врло добро, да је материјал у овој читапци подељен на одсеке, који би представљали собом разне групе предмета. Песме не би требало да чине засебан одсек, као што је то у старој читанци, него би се и оне по својој садржини разместиле по разним групама. Још бих желео, да је место молитве од М. П. Шапчанина задржана у овој читанци Бранкова молитва. — Шапчанинова молитва могла би ући у читанку за III разред, кад би се поправила једна беемислица при крају. Ту се молимо Богу, да нам пошље анђела: „Нека нас чува Кад у нас когод дира; Вечити другар буде Љубави, слоге, мира." Ово се г. Шапчанину измакло из пера с тога, што је изашло слично ; ну кад се промисли видеће да је погрешна наша жеља: да анђео буде вечити друг ар љубави, слоге и мира. Јер по учењу наше цркве, анђели су већ по себи другари и носиоци љубави, мира и слоге ; а у овој молитви ми желимо да они то тек буду. Песник није, истина, то хтео казати, али је тако ва.ада случајно испало. Кад се замени реч другар речју сведок, одмах је ближе жеља ономе, што је хтео пссник да каже. Из старе читанке могле су још ући у ову чптанку песме: л Пародиа химна.," — ,,Маргита девојка и Рајко војвода" и «Милош у Латинима«. Имајући овако одабран материјал, лако ће се моћн он и бол,е распоредити при другом издању ове читанке. 5. априла 1891 год. У Београду Д. Јосић