Prosvetni glasnik

ДЕВЕТИ СКУП

1717. Апг опш соп1е АпдшзШа. Р1ап1;а с!е11а сШа е 1ог1е2ге сИ СогГи. 1717. (око). Нескепаиег. Р1ап уоп с!ег ап с1ет ВгЈпНи88 нг Во8П1еп Не§епс1еп Убб1ип^ Хтеоппк, ЛУ1еп. Висине представљене методом кртичњака. 1718. СћагЧа ^ео^гарћјса уот Коп1§ге1сће ЗегуГеп. 2 листа; 1" = 3750°. \У1еп. Црвеном линијом означене границе иожаревачког мира (1718). Терен представљен методом кртичњака. Морава, но означењу на овој карти, пловна до Ћупријо. Једна примедба на карти каже да је цела Србије «1аи1;ег Вегд ипс! \Уа1с1"; нису под шумом само околине села. Означени су и сви рудници, које су Аустријанци у то време експлоатисали. ТопограФски од великог интереса. «Ап{'§епоттеп пасћ сЈег Воизо1е ип(1 Ићг 80у1е1 ев сће 2еЈ1 ег1аићг ћа!" 1719.-20. ОеђасћеШГг. Каг1е (1ег Неегезв!га88е уоп Соп81апћпоре1 ћха ЈадосИп 1п 8ег\аеп. Аи%епоттеп уот ка18егНсћеп Во1;8сћа!1ег Ога!' V. У1гтоп1. 1719/20. Редуцирана на 2 листа, Г' = '| 2 геогр. миље. Ово је редукција велике карте Вирмонтове, размера 1" = 466 0 , која је цртана на 24 листа. И од последње је изложен био један лист, који обухвата околину Цариграда и БосФора. На засебном месту на карти наведена су и имена свију од Јагодине до Цариграда. 1721. Сћаг1а уоп <1ет Кбт§ге1сће ЗегћЈеп, 3 листа. \У1еп. Скоро идентична с картом од 1718. И њу су радили аустријски официри. Висине су такође представљане методом кртичњака.') 1731. Јоап МИвг. Р1ап1;а <1е11а 18о1а сћ Сог1и. 1738. Вп[['аи1. Саг1е с!и гоуаите (1е Вобте. 1 : 513.000. \У1еп. На свили штампана. 1740. Јо 5а с1е ВеЊегп. Марра 1'геШ Соп81ап1шороИ1;аш 8Јуе Во8ропТћгас1С1. 1:96.000. Л\ /Г 1ен. 1740. (?). ЛУеде ип<1 Ое§еп(1еп уоп ЗегМеп ип<1 Возшеп, 24 листа, 1 о = 2409". Изложен је био само један лист. И ова је карта по свој прилици посао аустријских оФицира. Манускрипт. 1773. v. Е1тр1. Аи1'паћтеп 1т Оећ1е1е (1ег ') На овој карти, као и на оној од 1718., пада у очи са свим слаба насељеност моравске долине, иарочито у поређењу са Шумадијом. Вла и нових села. Да само померемда се на извору Црнице (око садашњих развалина манастира) иалазе села Сисојевац и Монастинар.

географа 3 81

Оопаш1;готзсћпе11еп, 13 листова 1:520000. "\У1еп. 1783. (око). Вје ип1егеп Оопаи1ап(1ег; 36 листова. 1 : 620.000. Манускрипт. Врло вероватно да је и ова карта радња аустријског генералштаба. Изложен је био само лист, на којем је иредстављен ток Дунава од Гроцке до Флорентина. По тачности у топограФији и представљању терена, она је најбоља од свих карата овога времена, које сам имао нрилике да разгледам. За то падају у очи нека одступања од данашњих хидрографских прилика. Према целокупом утиску карте, мени се чини да се те разлике не могу свести на непознавање земљишта; нарочито то не би могло да вреди за северне крајеве Србије, који су Аустријанцима при крају прошлог века већ били добро познати. На овој је карти Ресавчина Моравина отока, која се од Мораве одваја ниже Свилајинца, па опет састаје код Лучице. Језава је самостална речица, која извире из Шумадијских Брда и утиче код Смедерева у Дунав. С Моравом се може састати само приликом гховодња. Овако исто стање заЈезаву показују и штампане карте аустријске од 1718. и 1721. С Ресавчином је друкчије. Ресава се више Свилајинца рачва, па један крак утиче у Мораву испод Свилајинца, а други код Лучице. 1 ) Ј ) Карата, којима се може веровати, нема пре ове од 1783. Промене које су се од 1783. дешавале у односима између Мораве, Ресаве и Ресавчине врло су интересантне, и, но ноузданијим картама, могле би се утврдити ове Фазе: 1. Ио овој карти од 1783. Ресавчина је само отока Моравина. 1'есава се улива испод Свилајинца у Мораву и нема никакве везе с Ресавчином. — 2. 1829. (\УеЈ88). Морава као да је засула везу са Ресавчином, која се сад јавља као самостално корито без везе и с Моравом и с Ресавом. — 3. 1840., 1853. (Аип Воие, Клерег!). Ресава и Ресавчина су једна река. Ресава се улива у Мораву код Лучице. Дми Буе помиње и у итинерару као особиту појаву нагло скретаае Ресаве к северу код Свилајинца. За ову би се Фазу могло наћи и снореднијих потврда: причања старих људи (сви су ми тако у Кушиљеву причали) и протоколи скупштински, где се подносе молбе, дасеРесаваповрати у своје старо корито. — 4. 1870. год. (Шерег!). Ресава се рачва изнад Свилајинца и шаље један крак као Ресавчину Морави код Дучице, други ниже Свилајепца. — 5. Све доцније ваљаније карте представљају Ресавчину као отоку Моравину. Данас корито Ресавчине почиње из кушиљевачког поља, ма да многе мртваје {Бадра, Луњевац и Везје) упућују на везу с Моравом. И веза Ресавчине с Ресавом, ма да је искидана и невичном оку једва приметна, да се реконструисати. Да се онадотлеизгуби, мора се нарочито пршшсати валовитом потоку Буку. Објашњење јеовихнојава са свим јасно, само кад би се могле ове историјске Фазе тачно Фиксирати. Нарочито ми изгледа сумњива Фаза 4.,против које говори карта Шедина од 1869.,на којој је Ресавчина још самостална. Али је свакојако и то тешко узети, да је Кииерт без разлога извршио тако знатну промену иа својој картиод 1853. Са свимје несумњиво, да му је Шедина карта (1869.), која се потпуно у овој тачки слаже са његовом ед 1853-, била позната, па је он ипак однос Ресаве