Prosvetni glasnik

38б НАУКА и

У Бугарској су извршили астрономске одредбе тачака В. V. 81егпесћ и Хартл ; у области између српске границе, СоФије и Самокова радио је Милинковић. Све одредбе тачака по Источној Румелији, Тракији и Епиру радио је Хартл. После ових многобројних аустријских одредаба, остале су ипак већа источна половина Црне Горе и Северне Албаније (изузимајући околину Скадарског Језера) без и једне астрономске тачке. Аустријски су ОФИцири од 1871 .-75. год. одредили на северном делу Балканског Полуострва 500 тачака астрономских, 400 тригонометријских и 600 висинских. Томе још долазе њихове нове одредбе у Босни, Херцеговини и Грчкој. Босну су још пре 20 година снимили први пут. 4 878.-79. извршено је ново триангулисањс са ослонцем на далматинске и тачке по Срему и Хрватској, а за тим одмах и катастрално премеравање од 1879.-1883. 3590 тачака одређено је у Босни тригонометријски. У Грчкој је прва снимања извршила француска војничка комисија 1829.-31. год. На основу њих израђена је карта од 6 листова, размера 1 : 2о0.000. Доцније је било само делимичних одредаба и премеравања ради исправке ове карте. Од 1889. године раде аустријски официри (Хартл) на триангулацији и снимању Грчке. 1890. завршена је триангулација Пелопонеза. Пошто сам овако у кратко по карти и подацима Хартловим изложио новије картограФијске радње аустријске наБалканском Полуострву, да поменем само да је и руски генералштаб 1877. године снимио источни део полуострва и одредио 1287 тачака; на основу ових радња израђена је руска карта Бугарске, размера 1 : 210.000. Старија руска карта 3. Бугарске и Источне Румелије, размера 1 : 84.000, израђена је на основу снимања руских ОФицира од 1828.-33. 1877. године, за време рата, увидели су непоузданост ове карте и почели одмах радње за нову. Одредили су најпре разлике у геограФској дужини телеграФСким путем између Кишењева, Галаца, Јаша, Букурешта и Свиштова, а између Букурешта и Ђурђева хронометром; за тим је почета триангулација на десној обали дунавској, па је продужена и преко јужне Србије, кроз Врање и Куршумлију. Астрономски је одређено 11 тачака,

НАСТАВА

међу којима су и СоФија и Видин. Скице су рађене размера 1 : 42000 и 1 : 84000. Подаци. на основу којих су рађене карте аустријске Балканскога Полуострва, сада су нам довољио познати, и то и за карту аустријску Балканског Полуострва од 1876. размера 1 : 300.000, и за нову карту Босне и Херцеговине, размера 1 : 75000. Исто ће се тако, из Хартлова саопштења, знати и кодаци, на основу којих се ради карта Грчке. Француска карта Грчке од 1832. и руска карта Бугарске и Р1сточне Румелије давале су и пређе ослонца за процену њихове тачности, пошто су већ били познати подаци, на основу којих су рађене. Једино о манускриптним картама аустријским од 1783, 1789 и 1790 године, као и о картама аустријским од 1718 и 1721 не знамо ничега ноузданог, ма да је првим трима триангулација свакојако иретходила. Све карте из геограФске изложбе, које се тичу Балканског Полуострва или појединих области његових, изложићу хронолошким редом ; неке од нумера неће одговорити нотпуио библиографским захтевима, пошто ми није било могућно увек добити насловне листове карата, а и уредног каталога није било ; негде опет није на карти ни забележено место где је репродукована Није ми ирема томе могло бити познато једино место излажења, и то за карте од 1688, 1695, 1717, 1731, 1811, 1837 и 1838. Разуме се, да је на бечкој изложби био изложен са свим незнатан број карата, те овај кратак преглед не треба схватити као ни иоле потпуну библиографију карата Балканског Полуострва. 1688. ЗеђааИап АЊег1. I Ј 1во1а сћ Ге1сас1а 4 листа; 1 : 162.000. 1695. (око). ВоиззГп. СахЧе 1оро§гарМдие с!е 1 Шћте с1е СогтШе ; 1 : 21.600. 1707. Апдго1о Ето. Саг1а с1е1 ге@по сћ Могеа; 1 : 328.000. Уепегха. 1716. Турска оригинална карта Евр^пске Турске и пограничних области на северу. Номенклатура турска, 4 листа; Г'^3 3 ^ географске миље. Аустријанци је задобили у битци код Петроварадина 5. Авг. (н. к.) 1716. У њој су унесени само важнији токови речни, границе санџака и многа места. Висине нису представљене.