Prosvetni glasnik

390

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НЛСТАВНИКА И УЧКНИКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

као би човек да је зидана по савету Бајазита, који, по народној песми, обећава : „Начинићу цркву и џамију, „Обадвоје једну поред друге : «Ко ће клањат' нек ид' у џамију, «Ко ће с' крстит нек нде у цркву," но биће пре да је зидана по потреби, због оскудице равнијег земљишта а јаке потребе за богомољом у овом насељеном месту. У Сасима брате су ове биљке: №§е11а агуегшз В.; Ма1уа тозсћак Б.; СогошПа етегиз Б.; Киђиз петоговиз Неуп.; ЕрПоћшт ра1из1ге В,; 0г1ауа §гапс1Шога Н.; Баисиз сагок Б.; Азрегик супаисМса Н; 8сгорћи1аг1а Норре1 Косћ.; Ме1атругит рга1епзе Н.; 8аПх тсапа БС.; Р1,еп8 адиШпа Н. На путу од Сребрнипе до Саса нађени су: С о_1 е о р "к е г а: 0ра1;гиш зићи1о8ит Н.; Се1оша аига!а И.; С1егиз тиИПапиз Гагр.; Аи^ћах1а шШикИ.; Иехеб^ез р1сеиз Гг.; АШ^епиз реШз И.; Ргогегиз ^аз Сг. — Ог1;ћор1;ега: ГогДси1а 8тугпеп818 8сор. и аиг1си1аг18 Б.; Рего1;еШх 8сћт1(Ш Вгии.; 81;епоћо1;ћгиз 1)1со1ог 8сћагр.; 81епоћоШгиз зр.? Расћу1;у1и8зр .? Хзорћуа Гизсо-поШа Вгип.; Тћатпо ^Пбоп ТгапзуКашсиз Гпзсћ.; СггуПиз сатребШб И.; — Нет1р1;ега: Расћшегиз ти1дапз 8сћ11.; Руггћосопз ар^егиз Н. Шкриљац што је на Сасима развијен траје све до Градине — места, које је од особене важности за археолошке студије. Још приликом претходних радова по старим сребрничким поткопима и окнима констатовано је. да су овај рудник обрађивали Римљани. То су иотврдили стари новци и натписи на каменим плочама, које је разрешио г. А. Домашевски. Од два нађена новца, један је цара Требонијуса (251 носле Хр.), а други Константина другог (330 по Хр.) Сем тога пронађена је посребљена гвоздена барда, извесно рударска палица каквог вишег рударског чиновника. Најважније откриће јесте коцкаста камена плоча с латинским натгшсом 1ДЈСГО8 БОМ1СГО8 ЕК08 РНОСШАТОКМЕТАКНОК1ЈМ РАМN0N10К1ЈМ ЕТ 0А1ЖАТ10К1ЈМ. БотШиб је био, као што му титула каже, главни управитељ рудника у целој Далмацији и Панонији. Нод његовом управом

стајале су данашња Босна, Далмација, Подунавље, од утока Тисе па до Бечке Шуме, источни делови Штајерске и Крањске. Чак је и Беч лежао у овој области. Сребрница је дакле морала бити главна тачка римског рударства. Ископавањем, на истом месту, дошло се до врло интересних података. Нађени су остаци неких зидина, за које се још извесно не зна шта су. Вероватно је, да су то остаци какве хришћанске цркве, а није искључена могућност, да је то био главни улазак у поткоп. У подножју једног зида нађене су три плоче од кречног камена, које су као степепице узидане биле. На двема има натпис у част цара Зеуегива А1ехапс1га и матере му .Јића Маттаеа. Поставила их је, друге године владе овога цара, аппо 232 по Хр., онштина Мишшршт Оотау.... Посвету је извршио прокуратор Јулијус Тацитијанус. Одовуд излази да се на овом месту налазила знатна римска варош. Вероватно је да су оба натписа употребљена као ностаменат статуе. Интересно је — што је и нама самим пало у очи прегледајући ово камење — да су имена цара и његове матере веома иејасна, пошто су слова длетом кварена. Ово је учињено по заповести његовог последника Махпшпие-а, који је свога претходника погубио, а наравно после овога имена су морала бити избрисана са свију споменика. Поред свију до сад поменутих налазака откривене су још и многе друге ствари из римскога доба. Иомињемо још само да је у најновије време откривен и темељ старе — римске — топионице, која је нутовима спојена била са свима рудокопима на Кварцу и Сасима. 1 ) У средњем веку спомиње се Сребрница као живо трговачко место, с јаком дубровачком колонијом. Да би оживели старо рударство, дубровачки су трговци о свом трошку иозвали саске рударе. Из њиховог времена сачували су се и до данас називи ') У изножењу археолошких иодатака послужили смо се: А. у . Сота8ге\тзк1: ГпзсћгЈПеп аиз Возп1еп. Агсћео1о&. ерЈ&гарМзсће МНћ. аиз Оез(;еге1сћ. Ћ ^еп 1884. Св. УШ. стр. 243 -246 и предавааеи Ап(дша Кискега: ТЈећег пеие ћег^тапп1зсће РипДе аиз <1ег Котег2е14 1П 8гећгеп1са 1и Вовп1еп печатано у прилогу »0е8 (;егг. 2е11;8сћг1Л Јиг Вег§ ип(1 НиНеп-те-езеп* од 14. марта 1885 год. 0 резултатила новијих истраживања, као што пам у једпом писму саопштава г. Погачник, објавиће у скоро детаљну расправу главни рударски чинов к у Сарајеву г. Радимски.Ј ни