Prosvetni glasnik

395

интерссовала. А.ш он као да хтеде да чује не само нас —- наставнике — но се пред вече нађе на само с ученицима С њима је сео гга их частио, а они су му причали о путовању. Овај дан у Ваљеву био је дан г. Љубе Ненадовића. И то беше један од врло лепих дана наших на овогодишњем путу. У друштву с г. г. Ненадовићем, директором Лазаревићем. Зарићем и Павловићем изашли смо на Пећину, прошли кроз једну пољану, која је требала да буде парк и шеталиште Вече у Ваљеву одвојило је са своје веселости од свију других вечери. Заједно смо вечерали у гимназијској згради. Г. Вилотијевић беше послао нашим ученицима, а друговима својега сина, лепа вина. А директор беше одобрио да се пије, јер су дводиевним пешачењем и лепим владањем то заслужили. Добро се пило. И наши ученици певали су и веселили се како нигде до Ваљева. Тек у 11 сахати ноћи било је свршено весеље, које ће наши ученици насигурно памтити докле су год живи. Сутра дан испратили су нас из Ваљева г. Љубо Ненадовић и наши другови. Ми смо им врло захвални на овакву лепу, пријатељску дочеку. Из Ваљева кренули смо у 10 часова и стигли пред вече у Обреновац, а сутра дан у подне у Београд. Овогодишњом екскурзијом учинили смо један корак даље од лањскога путовања. У 1889. години путовали смо само по Србији, и то 10 дана. Ове године покушали смо да пређемо ван граница Србије и путовали смо 17 дана. Путовање у 1889. години сматрали смо као покушај шта се може у нас учинити и на овом пољу васпитнога и наставног рада. Ове године уверили смо се, да су наша надања у оваква путовања оправдана. Ми смо прошли и провели наше ученике новим странама, за које смо пређе знали само из књиге; ми смо стекли нових познаника у сваком погледу; видели смо нове крајеве, а у њима нашли и лепих приновака за школске збирке. С пута смо донели врло много стена и минерала (преко 100 килограма); донели

смо велику количину биљака, инсеката и буба. Миљковић је вредно скупљао све што иде у зоологију, Павловић је прибирао минерале и стене, а Јуришић биљке. Све је то по повратку с пута сређено, одређено и сачувано у кабинету друге београдске гимназије. Један део дали смо и другим школама, а има још један део који ћемо разаслати. Г. Јуришић је на босанском земљишту нашао биљке, које су новина за Флористику Босне. Он је те биљке собом донео у Београд, ту их одредио и написао нарочити преглед о тим Фолиристичким новинама. Тај се преглед налази на крају овога извештаја. Треба нам споменути да на целоме путу нисмо имали никаквих неирилика. Све је ишло тако лепо, тако прорачуњено и унапред смишљено, да нисмо имали никаквих непријатности. Ако смо се по некад и јаче заморили, но што би то требало да буде, други дан смо се одмарали. Па и тај јачи умор имао је својих добрих страна. Наши оу ученици окушали снагу своју, а били су често у приликама да савлађују и оно што им се чинило врло тешко. Ноћ у Новој Касаби и Лопатњу, пут од Л>убовије до Ваљева, свега тога сећаће се наши добри ученици докле су год живи. С признањем помињемо и врло лепо владање и понашање свију ученика на целоме путу. Лане смо имали једном једну неприлику с учеником, а ове године ни једну. То су били прави ученици, добри младићи, и ми, њихови наставници, задржаћемо их вазда у лепој успомени. Они су то својим лепим ионашањем за свих 17 дана потпуно заслужили. Да нам је овогодишњи пут био не само користан, но и врло пријатан, учинило је ванредно гостопримство и љубазност што их нађосмо свуда куда пролазисмо. У Шапцу, Лозници и Ваљеву дочекали су нас и гостили другови наши — наставници гимназије ; у Петковици г Доситије, игуман, у Лозници г. Ристо Панић и још непознати нам Лозничани, у Ваљеву г. Љубо Ненадовић, у Крупњу г. Васо Мокрањац, срески начелник и још један грађанин, у Љубовији г. Мих. Марковић, срески начелник. На босанском земљишту срески начелници (котарски предстојници), зворнички г. Клим-