Prosvetni glasnik

398

НАУКА И НАСТАВА

ВаИо1а СоеЈМа 11лпк. Поред Јадра око Нове Касабе. АсапШиз 1опдН'оНи8 Ное1. Хришно Врдо више Нове Касабе Рћу1:о1асса с!есапс1га \ј. О ко Блечева близу Слане Баре. СћепороШит Во1;гу8 Л.. У Просеку. ВШит §1аисит 1и Око Зворника. Ро1удопит сопУо1уи1и8 1 ј . Поред Дрињаче. Еитех ра1ив1;ег 8т. Испод Козлука поред Дрине. Ра88егта аппиа \Унзк81;г. Испод Козлука поред Дрине. ЕирћогМа §1агео8а М. В. Више Просека. МегсипаИб аппиа И. Више Сребрнице и око Губера. СеШе аиз^гаНз П. Поред Јадра у брду. ЦгИса игепз Г. Око Зворника. баИх ату§(1а1та Г. Поред Дрињаче. РориНдз аЊа И. Поред Дрине испод Козлука. Ер1расИ8 тЈсгорћуНа &№ На Кварцу. А11шт Пауит Е. На Вртоглавици и Просеку. Ги2и1а Рогз1;еп БС. Поред Дрињаче. Суреги8 §1отега1 ;и8 1 ј . Испод Кравице близу Н. Касабе. Сурегив Јизсиз 1 ј . Хршино Брдо више Н. Касабе. Ратсит сги8 даШ Е У Просеку. 8е1;апа §1аиса Р. В. Испод Козлука. 8е1;аиа уегисШа1,а Р. В. (Прилеп.) Око Зворника. А§го8ћ8 81о1опПега И. Испод Козлука. А § го 8Ш з сашпа 8\ у . О ко Марушићахана. Супос1оп Вас1;у1оп Регз. Испод Козлука. МеПса сШа1;а \ј. На Вртоглавици. ^авхадгозиб са1атадго8И8. (НизовиЈ у Просјеку. 8с1егороа с!ига ћ,. Испод Кравице близу Нове Касабе. Вготиз 1;ес1;огит Г. Поред Јадра. Вготиз азрег И. Поред Јадра Вготиз несаИпиз Испод Козлука. Дивич. ВгасћуросНит 8у1уаИсит К. 8. У Просеку близу Зворника. МагнПеа диас1гИоНа 1 ј . Око Слане Баре близу Сребрнице. 8а1унпа па1;ап8 А11. По Сланој Бари близу Сребрнице.

А8р1епшт 8ерСеп1;попа1е 8ш. Више Просека код Јошевачког Камена. Ро1уросНит Коћегћапит НоКт. Око Губера код Сребрнице. В1есћпит 8р1сап1; Ко11 Око Губера код Сребрнице.

СТОГОДИШЊИЦА АДОЛФА ДИСТЕРВЕГА од ЈА. ЈТ. ЈП. Прошле године, 27 маја по н. кал., слављена је стогодишњица славном дидактичару и педагогу А долфу Дистервегу. Слава је била у самоме Берлину, где је покојник сав свој велики и благотворни рад и развио, сјајно заокружио и свршио. Али овај рад. дошав у судар с државом и црквом, с пруском зваиичном школом, донео је одушевљеном борцу многе тешке и немиле дане. Овом светковином хтело му се подићи углед у школскоме свету и освежити спомен баш онде, где је имао да сузбија највеће нападе и да жање жалосну незахвалност и омаловажавање. Ко жели ближе познати начела Дистервегове дидактике, томе препоручујемо да разгледа Дитесову методику, коју имамо израђену у нашој школској књижевности. 1 ) Још и данас, већином, важе његова збијено и умно изведена правила: о ученику, о предметима наставе, о спољним околностима учениковим и о наставнику. На светковини је говорио учени педагог Дитес ову значајну и врло занимљиву беседу : Свуда где је учитеља што умеју иоштовати трајне заслуге својих духовних отаца, сећају се у овнм данима једнога од својих најславнијих нредака; говоре о учитељу и пионеру, који пре стотину година угледа светлост света; говоре о Адолфу Дистервегу који је од поштованих отада немачке школе најближи данашњем колену. Утеха је видети у овом доста мутноме времену да још ииа међу учитељима језгро мужева, који отворено исповедају начела и тежње Дистервегове и без икаквога страха тврде: да им је од ночетка био и остаје узор савршенога човека. ') Дра Фр. Дитеса Методиш за народне шкоде, на иеториској основи, од М. Д. Шапчанина. Стране 75—79. 1880.