Prosvetni glasnik

ПРАКТИЧНЕ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

419

и музеј, 1-а београдска гнмназнја; друштво св. Саве; народво позориште , народна скупштпна ; државнп савет; разлпчна министарства; општински дом(ане «варошка кућа"); бЈГОсловија; учитељска школа; внша женска шкода; реалка; иој. академпја; народна банка; други новчани заводи: дом сброта п запуштене деце, и т. д., н т. д., тргови, тржнице, тржишта иди алочишта, а не „пијаце" нп „чаршије" (треба нх именовати!), улице (а не „сокаци"), вртови (а не (( баште" нн „башче" ни »перивојп"), изворници (а не „чесме", треба пх побројптп у поједппим подграђпма илн заграђима, а не „квартошша' 1 ) и т. д. — Улице су помошћене (а не „калдрмисане«, јер се „калдрма" грпскп назива иомост или илочњак). На странама поуличним а близу кућа су камени жлебови а гдегде н подземпи ирокоаи (а не „канали"). — У граду (а не у „вароши") живе (станују) многи људи, различнога стања н занпмааа: краљ, мптрополит, свакојаки чиновници,духовнпци(обојег реда), учитељп (учитељице) различннх школа (основиих, средњпх и виших), уметници, војннци, трговци (купци и продавцп), занатлије нли мајстори, тежаци нли земљорадници, в^тари (а не „башчовави"), творничари (Фабричари), кочијаши, надничари, слуге, слушкиње, носиоци или носци (а не „амали") и т. д. Ммена трговаца (купаца и продаваца) јесу : ситничар, зачинар (а не „бакалин", зачинарница а не „бакалница"), брашнар, кожар, гвожђар, платнар, свилар, свптар (а не „чохар"), стаклар, дрвар (дашчар), угљар, књижар (продавница књига је књижарница, а сложиште њихово кпижара), житар, сточар, винар и т. д. Ммена иастира и тежака јееу: коњушар, говедар (волар), овчар (чобанин илп чобан), свињар, козар, кокошар, гушчар, пчелар и т. д.; — копач, орач, сејач, косац или косач, жетелац, врт&р нлп градинар(ане „баштован"), виноградар (а не „винограџија"), шумар (лугар), водар или водоноша (а не „сакаџпја") и др. Имена занатлија или мајстора јесу: брусар (а не „шлајфер"), бачвар илн качар (а не „ппптер"), бравар (а ие »шлосер"). власуљар (а не „фризер"), врвчар (а не „гајтавџија" ни „казас"), воскар и колачар (а не „лелцедер"), грпчар или лончар, гостнонпчар плп крчмар и конобар (а не „механџнја"), дрводеља нли тесач (а не „дунђерин"), димњачар (а не „оџачар"), зидар (а не „маир"), златар (а не „кујунџија«), коичар (а не „дугмеџија"), котлар (а не „казаиџија"), ковач (а не »шмнт"), колар, кожар пли усмар (а не „табак"), кожухар или крзнар (а не „ћурчнја"), кучкодер илм

стрводер (а не „шинтер"), кројач и шавац (а не „терзија" ни „шнајдер"), каменар (а не „штајнмец"),клобучар (а не „шеширџија"), коричар (а не „књиговезац" илп „бухшштер»),лимар(ане „клонФер"),милар илн свећар (а не „мумџија" ни „сапунџпја"), мастилац (а не „бојаџија" ни „Фарбар"), млинар, месар (а не „касашш"), ножар, опекар или црепар (а не «цпглар"), обућар, опанчар, ожпчар (а ве „кашичар"), пећар пли хлебар (а не „Фурунџпја"), пушкар (а не „туФегџија"), поткивач (а не „налбанта"), ременар нли уздар (а не „сарач"), рибар (а не „балугџпја"), стаклар (а не »клозер"), сукнар (а не „абаџија", а „абаџијска чаршија" = сукнарска улица'-), столар (а не „тишлер"), стругар илп токар (а не „тракслер"), седлар (а не „сатлер"), струнар (а не „мутавџија"), ситар, ткалац или ткач (а не „вебер" ни „тпкач"), ужар или конопар, (а не „салер"), чешљар, часовничар (а не „сахаџија" нп „саџија") и т. д. Имена војника јесу: војвода или ђенерал, пуковпик, потнуковник, тисућник или мајор, сатник или капетан, поручмик (а не „поручик"), потпоручмик (а не „потпоручиа"), наредник, поднаредник, водник, четник или прогт војник пли момак или врстар (а не „редов —рндовоп); — иешак, коњаник или коњик, копљаник, оклонник, секирник, стрелац, тобџија, болничар и т. д. Близу Београда има впше села. — Вишњица, Кнежевац, Ресник, Мокри Л.уг и др. јесу села. У селу су: куће, житннце (а не „амбарн"), коњушнице или стаје или сгајнице или коњска станишта (а не „штаде"), (за ситну стоку; кбтац), дбјате или кбнице (колнице, а не „шупе"), кошеви, конобе или подрумп, кућерци или кућери или спреме, дворпшта (а не „авлије"), вртови илн градине (а не „баште"), црква или манастпр, школа, крчма (а не „механа"), гробље, студенцп (а не „бунари") и изворници (а не „чесме"), главни и споредни путови; — кола, плугови и рала, дрљаче и бране, лбстве или стубе (а не „мердевпне"), лопате, мотпке илп цапе и копаче (а не „ашови"), грабље илн грабуље, секпре (а не „сикире" нп «ванцаге") и брадве, пиле, лпме, шеге (а не «турпије"), вбле, сонице или саони и т. д ; — стока илн благо или житак: ситно благо (козе и овце) и круано (говеда) = марва; живад или жнвина; — људи: свећеник, учитељ, сељаци или тежаци, мајстори илп занатлнје, писар, кметови, крчмари или конобарп, надничарп, слуге, слушкиње и др. чељад, и т. д. Близу куће је обпчно и врт пли градина. Врт је обично ограђен оградом живом (жпвицом) или друкчијом. — У врт се улазн на ловртна врата. 53 *