Prosvetni glasnik

4 3 0 књижев цаја на доцније телеенЈ развиће детиње. Од тога и зависи, да лн су деца за школу подобпа. С писцем ће се сложити зацело сви наставници (о ђацима нећу ни да говорнм) у томс, даје п дете, и дечак, и одрастао младић преоптерећен школским радом. Нисац само констат\је овај Факт, као једну [пкодљиву чишеницу за здравље, а оставља ствар педагозима на решење. Он само изводи закључак, да данашњи начин школовања у место да развија дух и тело, баш на против убија и једпо и друго !') Писац говори и о злим навикама младежи у оиште, а ђака на по се. (( Данашња омладина, вели он, хоће своје старе да претекне и у неваљалсгвима«. Наша омладина, ако баш и не мрзи незнабоштво, ипак има она свога Бога: њихово „Ја», то је њихов Бог) Она може бити по кад-кад и многобожачка: тако н. пр. лакомислени, неискусни младић, вели писац, мисли да треба славити Богињу љубави н Бога пића поред духовнога рада! Куда такав живот води, не треба нп да сс нише, то се само каже ! Зато, вели писац, омладину ваља научити да пре свега буде аослушна, јср: „Ко је иаучио да буде послушан, тај ће умети да влада н самим собом", — «Како ће се лако моћи сноситп у доцпијем животу категорични императпв са својим: «ти мораш, мораш!", ако се није човек још за времена научио да с вољом буде послушан«. Кад нам је писац на послетку још испричао и о утицају погрешног породнчиог васпитања па децу и омладину, онда нам још један путдовикује: «Нико, а на по се лекар нервних болести, неће лобпјати наслеђе нервних болести, али то не треба да буде страшило нп за кога!" „У теби је самом будућиост твоја« вели писац, »уредан и складан живот,избегавање свих чињеница које руше здравље, и вршење здравствених правила спасава тело у много случајева и од урођених нервних болетица". И тако, расправа је ова иуна научних нстина Свака је ситница описана веома леио и вешто. Ако смо прочитали први ред, већ бнсмо хте.ш да знамо шта ли је у нотоњима. Два пут п три пут прочнтаће радо ову књижицу сваки онај, који је рад да се позна с напред истакнутим питањем. Јуна 1891. г. у Бечу. Војислав М. Суботић, докторанд медицине. ') У овд. бечкој бодииди за душевне болеети па лечењу је код мога пошг. учитеља, г. проф. К.-Ебинга, једап ђак 5. разр. гимнасије. Већ је 3 меседа у болници. Био је одличан ђак. Његова је бодест у томе, да нити гато говори, пати хоће да једе, нити пије. Храшшо га кроз нос вештачки. К.од њега су сада само престале све психичне ФЈнкције мозга. Исихијатријска дијагноза гласи : »тешки стунор после силпог душевног напрезаша*.

ОБЗНАНЕ

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Цје<;ор1« јп§081ауеп8ке акаЛеппје 7паио«1;ј I цшје^повИ га §0(Нпи 185)0. РеИ -жегаћ. 1Ј 2адгеђи. Тгвћот сИопКће И8ћаге. — 8°,185стр. п 1 лист. Југословенека академија од године 1886. издаје поред Рада, Старипа и других издања годишње ' по свезак свога Летоппса, у ком, као и наша академија у Годишњаку, износи свој годишњи рад. Ово је пети свезак, као што на натпису и стоји ; изишао је почетком ове, а о раду нрошле године. Мислим да пнје згорега, са две три речи бар унознати читаоце и с овом књигом наше једнокрвне браће, јер само тим путем може се доћп до жељепе духовпе књижевне заједпице, која је од нотребе. Прва три одељка Летописа заузимлју правила за пословпик академије, књпжнице и академијске галерије Штросмајеровс. У четвртом одељку је оеобље за 1890. годину. .Гугословепска академија бројала је прошле године, према својој ноде.ш, 6 почаснпх, 26 правих и 23 дописна члана. У петом одељку (( Пословање» изложен је цео рад југослов. академије за прошлу годину. На првом су месту изводи из записника од 21. декембра 1889. па до 20. декембра 1890. године. Из ових записника види се, да су поред онога што је већ прошле године издато, чнтапи и примљени ови радови, који ће ове годипе угледати света, и то: У »Раду": М. Шрепела: »О постанку латннскога б-шмперфекта и б-футура« ; М Миласа „О данашњсм трпањском дијалекту« (који јс у среди међу штокавцима п чакавцима); Косте Бојновића „0 државном устројству републике дубровачкс» ; А. Мохоровића »Њекоји резултати опажања облака на кр. наутмчкој школи у Бакру"; Пв. Ткалчића »Парнице протн вјештмцам у Хрватској« и Бл. Лорковпћа „Садање стање господарске науке." У »Старинама® : Оца Ввсевија Ферменџпна „Листови о издању глаголских црквених књига и другпх књижевннх прнлика у Хрватској од 1620.-1648." Има свега 50 листова од Леваковића, Ив. Т. Мрњавића, Фрање Главиннћа и других; ови нам лиетови показују ссе раднике око издања глаголских књига. Као засебна књига изићи ће Т. Смичикласа „Ослобођење Славоније од Турака од 1683. па до карловачкога мира» Иринрема се.за штампу још X књига „Листина из млетачкога аркива" и 18. књига (( Старп'« ппсаца" ; у ирвој биће Листипе до пропастп краљевипе Босне, а у другој дела Дппке Рањнне.