Prosvetni glasnik

56*

ГЛАСОВИ О ШКОЛАМА

443

општине, коистатовала тачпу удаљеиост поједлних села од учиоиице, и назначила све школе, у којима су оваке прилике, Онда би сс могла донети регулатива: колика се удаљеност допушта за пешачење ђачко сваки дан ; колнка се удаљепост допушта за издржавање деце при школи, а која удаљеност оелобођава еељаке слати децу и пздржавати школу, док^е год се нс рбразује за љих друга, ближа ЛЈКолска општина. м. п. ш.

Образовање и насељеност. — Један немачки лист доноси оие интересне податке о писмености у разним земљама: у Русији, Србији, Румунији и Вугарској 70°/ о људи пе знају ни читати ни пи сати. У Шпанији бЗ 0 /^ ; у Италији 48°; 0 ; у Француској и у Белгији 45 °/ 0 ; у Маџарској 43 °/ 0 ; у »Аустријн 39%; у Ирској 21%; у Енглеској 13°/ 0 ; у Холандији 10°/ о ; у Северо-америчкнм државама (бели људи) 8"/ 0 ; у Шотланду 7°| 0 ; у Швајцарској 2,5'// и у Немачкој царевини 1°/ 0 ■ У Швед^кој, Дансвој, Баварској, Баденској и Виртембершкој нема ни једнога одраслога човека, који не би знао читати и писати. Љ. М. П.

Средње школе у бернском кантону. — Средњешколско питање, та важна појава културнога значаја, којом се баве од дужега времена школски и интелигентпи људи јевропских земаља, и у нашој је отаџбини постало предмет озбиљног премишљања просветне власти, проФесорског збора и појединаца. Ја сам већ имао прилике да кажем колпко је потребно средњешколској народној настави: да се сазнају ирави услови и задаци народнога живота, смер и тежње сувремене светске образованости, да би се исцрпно и пресудно могле извршити све особине овога, замашног просветног задатка. Овде не мислим да се задржавам на томе. и с тога молим читаоце да поклоне пажњу редовгма, који обелезкава.ју недавно извршен преображај у средњим школама бернскога кантона. Из поређења ових и норвешких школа, с којима нас је упознао г. Коста Ивковић, проФ. ; шведских, које је имао доброту да нам прикаже г. Срета СтсјковиЈ>, нроФ.; данских и др., на које толико вичу неоправдано наши класичари, мора се извести поуздан закључак: да питања о искључним класичним школама нестаје са дневнога реда; да једнолика школа све више постаје основа сувременој средњешколској култури: да незнатне варијације између једноликих школа имају разлог у локалним потреоама; и да класичне студије, изгубивши класичну надмоћност, привремено заузимају положај међу осталим наукама. 1885. године осетила се у бернском кантону потреба, да се гимназијска настава удеси према сувременим захтевима. Директор и државни саветник Гобат већ се беше појавио са својим предлогом, који живо прихватише многи увиђавни људи, али му се успротивпше, без разлога, гдекоји наставници класичних јез1.ка, особито проФесори на бсрнској

гимназији. Израда наставнога планл ои поверсна 17-торици чланова наставника разне струке. Израђени план би предан на оцену секундарној школској комисији, окружном синоду, школском синоду и наставничком збору. Њихно мишљење, иоткрепљено својпм личним разлозима, подпео је Гобат као брижљиво израђен предлог од 58 страна, на коначно решење државном савету бернског кантона. Гобат устаде против доондашње класичке системе у кантоналним гимназијама у Верну, по којој је ученик од 10 година приморан као и у Немачкој, да бира себи позиве у животу; и ако по несрећи не погоди, није му могућно прећи у другу школу, те с тога ч-есто напушта завод с оскудним и непотпуним васпитањем. По његовом је мишљењу непотребан латински језик у почетку наставе. Он изнесе живу слику патње ученика, пред којим је класичар, кога он једну страну преводи на немачки језик. Како се јадник мучи тражећп иепознате двосмислене речи у речнику, којима не може да даде црави значај ? ! Како после узалуднога труда и главобоље рогобатно исписује он свој превод, што је на сваки начин жалостан докач „ душевне гимнастике ?!" Настава, рече Гобат, треба да полази од лакшега тежему п да отпочне с једним од модерних језика. За љубав латинскога језика, не треба поништити признато правило човековом духовном н телесном развитку. Према томе Гобат хтеде једнолику школу, у којој ће се место латинског језика почети једним од модерпих језика ; настава да буде завршна, и ученици који неће или не могу више да уче, да пођу довољно улућени у јавни живот; и да та школа у исто време даје спрему за све студије. По томе плану стари језици почињу доцније и трају мало. Латински пет, грчки четири године. Последпи може учити, ко хоће. Оба језика да се не изучавају по старом начину. Не преводи сс и с немачког на латински и јелински, но само с латинског и јелинског на пемачки. Латински састав на исииту зрелости одбачен је са свим. Пре две године усвојен је овај нацрт наставног плана и по њему подељепе су гимназије у бернском кпнтону на ниже (прогимназије) с пст разреда (VII! - IV) и више с три (III — I). У трима првим разредима (VIII, VII. VI) учи се само ]едан странп језик, Францески. Од ^-ог де.ш се гимназија на литерарни и реални одељак. У реалном не учи се никакав класичан језик. У V. литерарном одељку иочиње латински, у IV. јелински. Сваки ученик по жељи својој, родитеља или старалаца, може се ослободити јелинског језика, али онда мора узети толики број часова Физике у IV, инглеског и талијанског у вишим разредима. Ђаци литсрарних одељака могу слободно ноходити све университетске студије, учили грчки или не. Ако би желели да ступе у техничку вишу школу, треба да положе испит из математике и прпродних наука. Ученици реалних одељака, иошто су положили испит зрслости, имају право на све студије, осем теологије и медецине. Знање, које испит зрелости нс осигурава, кад постајс нредмет нарочитог изу-