Prosvetni glasnik

445

II

Насхавни план за средње школе другога реда (секундарне) у бернском кантону. Година ступа!Ба деце у школу: ауно десег.

ПРЕДМЕТИ

V

IV

III

II .

I

сЗ —> еа о о о* о Ш те

ПРИМЕДБА

Вера

(2)

(2)

(2)

! (1)

С)

8

Немачки језик

7

6

5

4

4

26

Француски језпк

5

6

5

4

4

24

III.

Инглиски и.ш талијан. језик

—

—

—

(3)

( 3 !

(6)

ЈАлгебра 2 часа.

Математика

6

6

6

6

6

30

ј Рачун 4 часа.

Историја

2

2

2

2

2

10

Природие нмуке

—

—

2

4

4

10

Зелтљонкс

2

2

2

2

2

10

Слободно цртање

3

3

3

3

3

15

Геометр. цртање

—

—

—

3

3

6

Писање и књиговођење

2

2

2

1

1

8

Певање

2

2

2

1

1

8

Гимнастика

2

о с

2

2

2

10

Број часова

33

33

33

33

33

Ученици бирају инглески (талијански) језик и техничко цртање. Са знаком () обележени иредмети бирају се. Крушевац. Дим. С. Јовановић.

Течај за усавршавање у цртању. — Виеоко кр. угар. мгнистарство за богочаст и јавиу наставу наредило је, да се од 15. јулија до 25. августа по новом о. г. држи у Будапештанској средсредној школи за обра.човање учитеља цртања накнадни теча.ј за усавршаван.е у цртању, при коме ће и учитељи цртања у гимназијама учествоЕати. «Школски Лист.«

Школски надзор у Пруској. — Према државној статистици било Је у почетку 1889. г. 1186 школских надзорника, од којих су 240 стални а осталих 946 вришли су школски надзор као сиоредни посао, а већином су били свештеници. У већим варошима стални нидзорници су у исто време и чланови школског савета. Под 240 сталних надзорника потпадају 13.683 школе са 30.846 разреда у 11.700 места. Од ових школа 13.052 су јавне а 631 цриватна. Под надзорнике, којнма је то споредан посао (946) потпадају 22.^ 10 школа са 51.013 разреда у 19.665 места. Од ових школа 21.429 су јавне, а 1.081 приватнн заводи. Под окружним надзорницима стоје још месни надиорници.

Сви пак укупно стају државу : 2,342.000 марака илп по 48 пФенига свако дете. Окружни стални надзорпици стају државу 1,196.466 марака или по 39 марака сваки разред годишње. Надзорници, којима је то сноредни посао плаћају се 527.500 марака или за сваки разред по 11 марака. Берлин, Кенигсберг, Данциг, Бреслава, Лигниц, ЕрФурт, Алтона, Кил, Хановер, Касел, ФранкФурт на Мајни, Висбаден, Бармен, КреФелд, ДиселдорФ, ЕлберФелд, Дисбург и Келн имају сво.је засебне сталне школске надзорнике. У школама се учи иреко 4,838.247 ученика, а има 64.750 ј читеља. (Види стр. 439.). Даље имају 104 учитсљске школе н 34 државне препарандије. Љ. М. П.

Школски буџет у Француској за 1891. годину — износи по »Кеу. ресћ« врло занимљиве податке, који сведоче о знатном развитку народнога школовања у Француској. Тако одрсђено Је: на школско надгледање (ииспекторима обојега пола) 2,213.000 Фр., на учитељске школе 9,625.4 5 Фр., на учитељске плате 108,300.840 Фр., на учила и књижнице 7и6.260 фр., на додатке 2,000.0(Ј0 фр., и т. д. Целокунна сума, одређена на расходе у народним школама, нзноси 122,846.115 Фр. — За време буџетске дебате указиваху многи иосланици на незгодс, које су се породиле услед закона о уређењу учитељских плата од 1889. год., којим су оштећепи особито учитељи у варошима већнм од 100.000 становника, као н на то, да није у свима општинама повишена плата