Prosvetni glasnik

468

НАЈ'КА И

НАСТАВА

носу, и тај стални однос или еквиваленат топлоте и рада јесте један основни закон. Закон, био он обичан или основни, регулише односе између узрока и последица неке извесне иојаве, али не улази у суштину саме појаве. И обично се наша изучавања не задржавају код основних закона, него се тражи унутрашњи ток или суштсна саме појаве, која кад се пронађе, онда се каже да је та нојава објашњена или да јој је постављена паучна теорија. Тако на пример, објаснити постанак дуге преламањем сунчевих зракова кроз водене капљице, које лебде у атмосФери, или довести у склад узроке и последице код прилива и одлива, значило би поставити научне теорије тим природним појавама. Једној се природној појави може иоставити теорија само онда, кад су познати сви ирави узроци и све последице од којих она зависи и с којима она стоји у вези. Међу тим се дешава врло често, да неки известан узрок у објашњењу једне појаве остане непознат и скривен; онда је природњак принуђен да измисли тај узрок: тако измишљен узрок зове се аретиоставка или хгшотеза. Извесне хипотезе имају своје вредности и заслужују да се сачувају бар привремено. Јер једна је хипотеза корисна науци кад нам логички објашњава једну или читав низ појава и кад нам помаже да размишљањем нађемо извесне појединости које би нам иначе остале непримећене ; хипотеза је нарочито корисна онда, кад може да предвиди извесне појаве, које су дотле биле неиознате и кад их ексиерименат оиравда. Једна хипотеза, која ни с једном природном појавом у извесној групи не стоји у опреци, која је претказала и открила нове појаве и која једина изгледа као могућна, има за се много вероватноће да буде израз праве истине. Најбољи нам пример о корисности и доброти једне хипотезе даје мало пре споменута природа светлости, о којој ћемо нарочито говорпти на другом месту. Кад с ове тачке гледишта посмотримо појаве које су остале предмет Физике, ми видимо, да су, изузев звук, који је већ раније био објашњен, од најстаријих времена до данас , два гледишта владала о суштинама тих појава. У прво доба развића фи-

зике преоблађивала је материјалност тих појава, данас се узрок свима њима налази у кретању. Пређе се држало да је светлост нека нарочита материја, која истиче на све стране из тела што светли ; топлота је била такође друга нека материја — Флуидум врло Фина и немерљива, која извире из загрејаног тела и утиче у хладна тела те их загрева; за електрицитет ваљало је узети две материје, а толико исто и за магнетизам. Док се у почетку овога века водила борба између Њутнових и Хигенсових приогалица око природе светлости, дотле су се јаке сумње подизале и против материјалности топлоте. Све дотле, док није пронађен врло осетљив термометар, којим се могу мерити веома слаби ступњи топлоте, нису се могли ни иснитивати из ближе поједини појави тоилоте. С тим пак термометром (термомултипликатором) италијански Физичар Мелони , Француски Физичар Десен (Оеватз) и немачки Кноблаух (КпоШаисћ), доказаше да нема никакве разлике између зрачне топлоте и светлости. Одмах за тим, радови данског Физичара Колдинга, (СоИт§), Роберта Мајера, Јунга и Клаузијуса створише механичку теорију топлоте. Из свију тих радова добио се само један резултат: светлост је само једна врста зрачне топлоте; и светлост и топлота постају кретањем етера; само је код светлости кретање брже но код тоилоте. И тако од два појава, пређе са свим одвојена, по мишљењу старих физичара са свим различна, постаде само један: тоилота. 0 електрицитету и магнетизму знало се до почетка овога века готово онолико исто, колико и у време Аристотелово. У првој години нашега века, Галвани и Волта откривају електричну струју. Двадесет година доцније Ерстед (0егз1ес1) и Фаради (Рагас1ау) уђоше у траг односу који стоји између електрицитета и магнетизма, и одмах за тим, француски Физичар Амиер нађе да магнетизам није ништа друго, до једна врста електрицитета, те тако оба та појава бише сведена у један: електрицитет. Четири појава; светлост, топлота, електрицитет и магнетизам сведени су на само два: топлоту и електрицитет. Тако је стање ствари било ире двадесет и пет година. Од тог доба тражило се, да ли стоји ма какав однос између та два иојава. Да