Prosvetni glasnik

I

НАУКА И ПАСТАВА

470 3 7Т у 3 = а 8 )11 2 = — а. Па послетку за с = 4 ј 4 Т = Т имаћемо у 4 = а 8ш 2лг = о. дакле, молекил се поново вратио у равнотежни положај. И тако даље. Ово што вреди за један трептај вреди и за буди колико трентаја, пошто су вредности синуса оних углова који се разликују за известан цео број периФерија 2лг. једне исте. Образац 1. даје нам ноједине положаје или Фазе молекила после неког извесног времена 1 Међу тим треба одмгх да напоменемо, да што је молекил даљи од равнот. положаја, у толпко је његова брзина мања. Тако, кад молекил пролази кроз равн. положај, он има највећу брзину било на вигае било на ниже, а кад достигне пајвећу даљину од равнотежног положаја, т. ј. кад му у буде или -)- а или — а, његова је брзина равна нули. Ако дакле брзину молекила што трепери означимо са V у ма којој Фази његовој, а са 5 означимо највећу брзину коју молекил има кад пролази кроз равнотежни положај, онда се мењање брзине према протеклом времену I; може представити овим обрасцем: 1; V = ћ соз Чтс ^ (2 Обрасци 1. и 2. представљају нам у свима појединостима треперење једног молекпла. Али ми у природи немамо нигде један молекил изолован, него увек у скупу с другим молекилима, на с тога кретање, које се и само једном молекилу саопшти, не остане само на њему, него се пренесе и на остале, те и они затрепере онако исто као и он. Али због тога, што увек треба да протече неко извесно време док се кретање са једног молекила пренесе на други, то ће они молекили што далеко леже од покренутог молекила отпочети па и свршавати своја треперења доцније, и то у толико доцније, у колико су од прво покренутог молекила даљи. Тако се може десити, да док први молекил т^ доврши четвртину свога трептаја неки молекил ш г тек добије импулс тога кретања и тек почиње да излази из равнотежног положаја; нс '10 тако, док се молекил га ( врати у свој

равнотежни положај после 2 [ 4 Т, дотле ће молекил ш, бити највећмаудаљен од равнотеж. положаја за амплитуду а, а неки трећи молекил ш 3 тек ће се кренути из свог равн. положаја Кад т, добије Фазу — а, иосле 3 | 4 Т, онда ће се ш 3 вратити у равн. положај, ш 3 биће на одстојању -ј- а, а неки четврти молеким т 4 тек ће се кренути; на послетку кад т, доврши цео један трептај и после 3 | 4 Т врати се у равнот. положај, онда ће 111., бити на одстојању — а; молекил т 3 биће у равнот. положају, т 4 биће на остојању -ј- а, а кретање ће допрети тек до неког молекила т.. Као што се из овога види, молекили, који би се налазили у једном низу један норед другог, не би били у једнаким положајима према равнот. положају, кад би први молекил довршио један цео трептај: молекил т, био би у равн. иоложају, молекили између т, и т 2 били би испод равнотежног положаја, и то што ближе молекилу 111 2 све даље од равн. положаја, јер би т 2 био највећма од њега удаљен и то за — а; молекили који леже између т^ и т 3 били би такође испод равнот. положаја, али у толико ближе равн. положају, у колико се већма прнближују молекилу т 3 којн би био у самом равн. иоложају. За све те молекиле, који леже између т, и т 3 и који су испод равнот. положаја, каже се да су у дбљи. Напротив, молекили, који леже између т 3 и т 5 налазе се сви изнад равн. положаја једни ближе, други даље од њега, а најдаље је од равнот. положаја удаљен молекил т 4 и то за -Ј- а. За све молекиле којн леже између т 3 и т. и који су изнад равнот. положаја, каже се да су на брегу. Једна доља и један брег чине један талас. Кад дакле имамо молекпле у једном низу поређане, па један од њих (тЈ покренемо, онда ће се кретање пренети и на остале, али тако, да док први молекил т, изврши један цео трегп ај (за време ТЈ дотле ће се кретање по низу прострети за једанталас или за једну таласку дужину која се бележи са А. Молекил т 3 који дели брег од доље лежи у половини целог таласа, те тако један брег или једна доља износе иоловину таласке дужине |^-|. Па ако означимо брзину којом се ово треперење по молекилском низу простире са с, онда, пошто