Prosvetni glasnik

ЗНАЧАЈ ТбОРИЈИ ТАЛАСАЊА

471

је код једнаког кретања (а простирање треперења кроз молекиле једнаке густине и еластичностп бива једнаком брзином) пут раван производу из брзине и времена, то ће очевидно бити: X = с Т. (3 где таласка дужина X нредсгавља пут до кога се треперење пренело брзином с, а за време једног целог трептаја Т. Нарочито ће бити потребно да напоменемо, да они моленили у истом талџсу који су један од другог удаљвни за иола таласа крепу се истим брзииама али суиротним смислом. Тако на пример молекил т,, који је довршио један цео трептај и који се налази у равнот. положају, полази из њега с иајвећом брзином на више, а момолекил т 3 који је за пола таласа удаљен од т, и који се такође налази у равнот. положају, полази из њега такође с највећом брзином али на ниже, дакле са свим супротно молекилу т,. Исто таква супротност у смислу кретања стоји и између молекила т, и т.. т, и т„, т„ и т, и т. о 5 ' 5 1 7 9 д., који су сви за пола таласа удаљени један од другог. Тако исго, молекил т 2 налази се најниже од равиот. положаја. и то за — а, и одатле полази с најмањом брзином на вишв ; напротив, молекил т који X је од т 3 удаљен за 9 налази се највише од равнот. иоложаја, и то за а, и одатле полази с најмањом брзином али нг ниже. Брзине су им, као што видимо, исте али супротне. То исто вреди и за молекиле т 4 и 111 в ; т # и т, и т д., који су сви за пола таласа један од другог удаљени. То што вреди за молекиле који су удаљени за једну половину таласке дужпне X 2", то исто вреди и за оне који су удаљени за 3 |, 2 А, 5 |. г X, '| г X и т. д., у опште за неааран број иолуталаских дужина. Јер у каквом је односу кретање молекила т, нрема т, у истом је односу т ( према т 5 , т, према т,, т, према т 9 и т д, а тако исто и т 2 према т 6 ; т 2 прома т 8 и т. д., т. ј. свака два и два молекила имају исте брзине али супротног смисла. Напротив, код молекила, који су раздвојенм једним целим таласом, т. ј. са две

полуталаске дужине^^ј, као на пример т, и т 5 , т. и т, и т. д., кретање је и са истом брзином и у истом смислу. То вреди и онда, кад су молекили раздвојени за два, три и XXX т. д. цела таласа, т. ј. за 2 > 4 , 6 > ^ * • 8 т и т. д , дакле за иаран број иолуталаских дужина. Трептање једног низа молекила, т. ј. постајање таласа, може се као год и трептање једног само молекила представити математички. Тога ради амплитуда а задржава исти смисао као и код трептања једног молекила, т. ј. највеће удаљење сваког појединог молекила у низу, од равнот. положаја. (Узгред буди речено, да је амплитуда свију молекила у истом таласу једна иста.) Време Т представља време једног трептаја ма ког молекила у низу, а у исти мах и време за које се образује један цео талас. Фаза у представља сад Фазу ма ког молекила у таласу који је за х далеко од оног молекила, који је први почео да трепери. Ова даљина х исказује се увек у тал\ским дужинама X ; тако, ако је х = X, опда у представља Фазу оног молекила који 1 о је на крају таласа; ако ]е х — ~^Х, оида је у Фаза молекила који је у првој четвртини таласа, п т. д. И кад се све те вредности доведу међу собом у везу. ондаће образац за галасање једног низа модекила бити: ( 4 М у = а 81п Чтс Кр — I • • • (4 Однос изеђу Фазе сваког молекила у таласу и његове брзине остао је исти као и код трептања једног молекила: т. ј., кад је молекил иајвећча удаљен од равнот. положаја његоваје брзина најмања, и обратно. С тога ће образац за брзине треперења појединих молекила у таласу бити сличан ономе за трептање једног молекила и изгледаће: ( I х \ V = 1) С08 1тг рр — у I • - • (5 * Таласање једног низа молекила може се изазвати на два начипа, те зато и имамо два облика таласања Први молекил, па дакле и сви осгали молекили у низу могу трепо-