Prosvetni glasnik

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНЛ

II. Правида за имена. 1. Нагласак се у главноме влада ио нагласку §еп!-. 8ш§. 2. Последњи слог у §еп1 р1. има 3. Ако је акузатив раваи номинативу, и акценат им је исти. 4. Ва(;., ађ]., и 1ос. р1. имају исти нанагласак. III. Правида за глаголе. 1. Садашње времв. Ако је у инфинитиву " или " нагласак је и у садаш. времену исти. Ако је иак 4 или' онда се' мења на " а 4 на ~ у случају кад је нагласак на претноследњем слогу основе; а ако је нагласак на ком другом слогу основе, онда остаје као у инфинитиву. Умегак добива гледати, гледам, иамтити, иамтим, трнути, трнем, тонути, тонем. 2. Прво иређашње време. Нагласак је као и пифшштпву осем у -2. и 3. л. једн. где се дааки Нагласак претвара у "; ако ггред тим " има још који слог, онда он добива " : кунаторити, кунатори. Последњи слог у тим лицима добпва ~. 3. Друго иређашње време. Нагласак је као у садашњем времену, само што друга половина уметка добива ~ : тресијах. 4. Начин заиоведни. Ако се прави наставком и, нагласак му је као у инфинитиву; а ако се прави наставком ј, нагласак му је као у садашњем времену, а последњи слог добива ~ : тонути, тони ; питати, питај. б. Први иридев. Нагласак му је као у инФинитиву : чути, чј '0. 6. Други иридев. Ако је у инФинитиву нагласак на претпоследњем слогу основе, нагласак је као у садашњем времену ; ако је у инФинитиву нагласак на другом ком слогу основе, онда остаје као у инФинитиву: такнути, такнут ; парложити, парложен. 7. Прилог садашњег времена. Р1агласак је као у садашњем времену, а уметак добива " :тбнути, тонући. 8. Прилог иређашњег времена. Самогласник, који се нађе пред наставком добива а ако у основи пред њим има још који нагласак, онда он остаје : гледати, гледавши.

просветнн глдсние 1891.

МИЛОША ОБИЛИ и А 4 81

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНА РАДЊА МИЛОША ОБИкЛИТуА од Мих. Ј. Ђорђевића Филолога III. год. ,> Ова мигица јединјем ударом »Престол сруши а тартар уздрма«. П. П. Његош. Име овога јунака нашег иознато је свакоме Србину, чим, тако рећи, настане на овај свет. Оно нам, до душе, не казује име каквога краља или цара из давне прошлости. па ипак успомена на њ и после пет стотина годнна тако је у народу нашем жива и свћжа као ни јоднога влздаоца нашег А за што је то тако, мислим да није тешко одговорити. Његоно је пме везано најчвршћом везом за најзнатнији догађај у српској историји. догађај, који време у срцу Србинову неће никада изгладити; догађај, кога се Србин истина с тугом сећа, али ипак види у њему нешто што га велича и уздиже, те с тога ће, како до сада тако и у будуће, врло радо о њему певати и причати, ма да га је тај догађај и сувише скупо сгао. Тај догађај јесте битна косовска. Њоме је запечаћена историја самосталности српске, у њој видимо и последњу одсудну борбу, коју је водио један мали део негдашње Душанове царевине с новим народом освајачким, којега дотле Европа не беше ни видела, па инак и у тој борби и тај мали део из круне Душанове показа сс достојним Душана Силног, јер сјај круне Душанове био је и после смрти његове још толико интензивап, да је могао засенути очи и најсилнијим освајачима тога доба. Подстакнутплеменитом успоменом на славно доба Душаново, излази Србин да брани своју независност, бори се као лав, и најзад, изнемогавши са свим, иада тако, да му је непрпјатељ, и сам јако заморен, преко мртвога тела морао прећи те да му узме оно, што му за живота није смео ни иоменути. Србин је истина у тој битки изгубио, као што нам песма каже, и цара и царство, али су и непријателш његови љуто постра61