Prosvetni glasnik

биографиј А и државиа

Купајући се јодном ту, нешто зашушти око њега, он номисли да је звер и потегне стрелом, али место звера убије пустињика Зосима. Јако се ожалости због тога и пошто га сахрани, он му стане на гробу зидати манастир Тумш. Пошто је већ дозидао до крова, позове га кнез на војску на Косово, он оде, а манастир остане не довршен, те га је народ дозидао 1 ). „Браничево, Кучево и Поречка река (предели међу Моравом и Мирочем), вели Ст. Новаковић, пуни су локализације косовских јунака. То ми знамо из Вукове збирке песама; из Мнлићевићеве (< Кнежевине Србије"; из Медовићева описа пожаревачког округа у Гласнику IV. и из горе номенутог дела Т. Влајића. Извор је томе с једне счране отуд, што је у томе крају Лазар давао својим задужбинама многа села, што је на Млави подигао иајзнатнији манастир тамошљег краја, Горњак, а с друге стране отуд, гито у Браничеву и Кучеву, како сам имао ирилике разабрат и, има иуно иородица, досељенух на тај крај из Косов а >)2 ). Оваквих предања има још много и по другим окрузима, као: рудничком, крушевачком (Косов. Битка од Мишковића стр. 145). и т. д. Јован Мишковић, говорећи у кратко о местима, за која се по иредањима вели, да је Милош у њима рођен, или њима управљао, вели: „Истина биће у овоме, да је М. Обилић, као храбар изаслужан властелин, добио већи положај и управљао најпре једним делом Мачве, а касније премештен у Браничево." 3 ) После онога, што досле изложисмо о иостојбини Милошевој, види се на први поглед да је ова иретпоставка Мишковићева скриљена ио оним причама јер хотећи задовољити и једну и другу иремешта га из Мачве у Браничево. У кратко рећи ни један, од наших иризнатих историских аукторитета, није до данас ни иокушао да одреди где је била држ^ва Милошева, а тако н место рођења, јер је то иемогуће учинити нрема подацима које о њему имамо. Ми шта више не знамо ') ЈШ. 18-23. 2 ) Годишњ. II. 122—23. 3 ) Мишвовић. Кос. Битка. 106. цросвктни гдасвик 1891.

радња милоша ОВИДИЋА 4 89

ни то, да ли је ои био родом из државе Лазареве или из државе Вука Бранковића. Што се пак на више места износи, како је Милош Обилић рода простачког, то ми се, према ондашњем времену и прмликама, чини да је прост производ народпе Фантасије, која личности, ма чим чувене и славне, тежи увек да доведе из своје средине. Из свега дакле овога што довде изложисмо излази: да се данас не зна које је била иостојбина Ми.лошева; исто се тако не зна ни од кога је илемена, а свакако је ио роду био од какве властеоске, не тако чувене иородице, да би нам се о њој сачувало сиомена у каквом историском саоменику. Исто се тако не зна ни којомје облашКу уирављао Милош Обилић, ако је доиста какву и имао иод својом уиравом. III. Однос Милоша Обилића ирема кнезу Дазару ц његова титула. Већ из овога, што смо дпсле изложили о Милошу Обилићу, види се, да ту нема историског материјала у иравом смислу, већ иародна нредања и вести у историској одећи поцрпене из народних предања. Говорећи о постојбинн и племену М. Обилића. видели смо да Орбин, Лукарић, но њима ДиФрен, а по овима Рајић, узимају да је М. Обилић васпитан у двору Лазаревом, и да се због својих заслуга удостојио те ночасти. да буде зет његов. То исто сведочи и летописац троношки, као и сва народна нредања, песме и приче, од којих смо многе мало час навели. Ну историским истраживањем и прикупљеним подацима, а то опет не онима, који би се односилн на Милоша Обилића и који би његов живот рисве!љавалн, већ историеким иодацима о кнезу Лазару и његовој породици, та вест: да је М. Обилић био зет кнеза Лазара, није потврђена, и по томе се има сматрати као изум народне традиције. Историја на име зна да је кнез Лазар имао иет кћери, од којих је четири удао сам за живота, гледајући да тим Србији придобије жељенога мира, а пета најмлађа, Милева, жртвована је после косовске катастроФе сину Муратовом, Бајазиту, 62