Prosvetni glasnik

616

НАУКА И нАСТАВЛ

обичнија једна погрешка, од које се треба добро чувати, а та је — претходно састављање у памети самих Фраза и обрта речи, јер кад за тим наступи импровизирање оне ће бптп велика сметња проповеднику"?! А може ли се без обрта речи саетавити општи план ?... На стр. 123 — 4. „Упуство" се завршује упуством : „И у опште (и у опште !) импровизација никад не треба да искључује претходну писмену припрему, без које се ннсу јављали на црквену катедру ни највештији проповедници." То еу контрадикције. Има још врло много погрешака, које ја нити имам времена, нити је потребио да наводим, јер би то веома далеко отишло. Из тога, што сам поменуо, мислим, довољно је, да се предмет може правилно оценити.

Интерпункција је у „Упуству", може се рећи, иравилна. Ну има неких ситнпх погрешака у језику и правопису : На стр. 1, 21. нанисано је: „огласителна" (проповед) а требало би: огласна. Стр. 6, 89, 107. нанисано је : „срество 0 , а требало би : средство. Стр. 30, 35, паписано је: „спомоћни" (предмети), а требало би : помоћни. Стр. 33, 48, и т. д. написано е : „характер" (то је но грчком изговору), а треба:

карактер, но има по где-где написано и : карактер. Реч (веза) „ипак« свуд је одвојена: „и пак", стр. 17, 29, 35, и т. д., а треба да се не одваја. Тако псто реч : „икакав" одвојено је написана : „и какав", стр. 109. Стр. 114. „упражњавање" а мислим требало би: „вежбање." Стр. 120. »следбеност«, а требало би : доследност, и т. д.

Услед велпких погрешака у пзлагању саме суштине предмета, веома мпогих нејасних места, контрадикција и замршених деФнниција: нисам мишљења, да се овај предмет — овакав какав је сад — за уџбеник прими. 1. маја, 1891. год. Београд. Јевр. Војовић, цроФесор Вогосдовије. Савет је одлучио : да се дело, овакво какво је, не може иримити, докле га писац не би поправио но прпмедбама г. г. ре®ерената и по ново иоднео Савету на оцену. Г- г. реФеренткма одређен је хонорар: свакоме по четрдесет (40) динара. С овпм је свршен овај сасганак.

НАУКА И НАОТАВА

ФАБРИКАЦИЈА СОДЕЧ ПО ДР. ј З агнеру и др. ј1ишеру Израдио Милутин Витковиб, проФесор Пре но што бих прешао на описивање саме Фабрикације, рећи ћу неколико речи о ') Рад за проФесорскн испит.

соди: а). као хемиском једињењу, б). као минералошкој врсти, и в.) као хемиско-технолошком предмету. а). Сода, као хемиско једињење сматрана, јесте неутрални карбонат елемента и алкалног метала натријума, чија је хемиска Формула: Ма 2 С0 3 -ј- 10 Н^О — кристална сода, или Ка 2 С0 5 -ј- 0 на 80°С калцинисана сода, дакле је неутрална натријумова сб мега угљене киселине са 10 или једним молекилом кристалне воде, Оваква сода јесте вештачки производ хемиско-технолошких операција ; с тога је она предмет хемиске технологије.