Prosvetni glasnik

О Н0МШ1АЛНИМ СЛОЖЕНИМ РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

639

лд-баџос, укроћивач коња, галски 1)7:по-дпб1а (Веуо - бог), готски даг(1а-џа1(1ат домаћон, литавдега-Шјг 5— ст. слов. добро-дЂИ, у литав. а — је сл. о (в. СггишШвз с!ег тег§1. Сггатт. II., 1 НаШе, 24. и д.). — Основе на -а- имају час -а- час -о -основа облик. У слов. језидима само је о, а тако и у велтиском, немач., већином у латинском и литавском, а доста у ариским (ст. перс. и ст. индис.) и грчком (Примере в. у СгптсНзб-у 1осо сћ.). _ Еао да је иоглавити посао слагању да се појмови исказују лакше и лепше, него што би се пначе могло. Није за то потребна композиција; могао би се замислити језик без икаквах сложеница. Па које дакле појмове треба да искаже сложеннца? На питање одговарамо речима Ј. Грнма: Свакако не онаке, за које у језику има већ друго тако исто добро средство, мислим Флексија . Већ кад треба означити оно, за што недостаје језику реч, изведена реч, илп бп се морало описивати придевима, ирепозидијама п другим речцама —- ту је место правој сдоженпдп. На пр. у немачком нема ни једне просте пли пзведене речи за аџпеХод, хХгјџа, ст а <рг , имена за чокот, гиџу, лозу у опште, за то бивају сложене речп употребд.ене: гот. ^егпаГггп, 1жпа-1стз, ^егпа-Ђахл, нов. гор. нем. шетзгосТс , 'шет-геЂе, гоегпЂеег. Ту није нросто падешки или предлошки одиошај, гоегжГоек није „згогЈс <1ен гиегпез" већ „з^осЈс (1ег шегп 1гад1" и т. д. Исто је све п у наших сложеница: огледајмо да коју опишемо обпчннм речима, па ћемо видетп, не само да се не може ни с више речи мпсао описати, него шта више није ни приблпжно исказано, што сложена реч казује. За то и јесте вредно споменутв речи Миклошићеве о значењу сложених речи: „Бег ге1/- с!ег гизаттепзе1,2ип§ 1зегиМ аи! (1ет гехсћеп §ес1апкепт]1а11е 1п кпаррег 1'огт : гизз. сухороске сШгге, ш М§е Лез тап§е1в ап 1аи; у.оошпхаргј аНез №еИ), <1аз с1аз аНег (1ег кгаће тИ с1ет с1ег Несића уег 1)111(1е1 И . У. (1. II. 347. Вредн знатн како стоји једиа пола у сложеници ирема другој, која др;ки главно а која споредно значење, просто допунп намењено. Онште је правило: пола која одређује стоји испред оне коју ваља одредити, на пр. злоареља та1а пе1пх, ' котлокра асћепогит ге!ес!ог. — У сложеницама, које зову упоредним, где у опште не може бити говора да једна пола другу одређује, сама употреба може одредити место полама. А споменуто правило о одношају сло?кених пола вреди за све сложене речи у опште, отуд и за недовршене или како пх зове Даннчић — недовршени говор. Цигли нзузетак, би рекао, јесте случај, кад је — обично се узима и ако не с разлогом — императив примакнут с именом,

јер је место пмперативу у сложеницч прво; за то: гази-блато, т. ј. који гази ио блату, кради-коза = који краде козу. У ст. сдов. изобила је сложенпца посталнх и препочетих по грчкнм прегледалицама, док се у новим слов језнцима огледа утидај другпх суседних језика, а нарочито немачкога. Многи старословенски примери нпсу ништа друго до ропски иревод грчких речп: богомати деоџцтшд, богочловЂкЂ &еаг&()шлод, вг>сецар1 паџРашЛегс, женом &жђ угЈгагбцод, жив/пиСЂЦк ^шу^аџод, мраволивг ргдргјхокешг, ј\!х ,жеженг апЦоуогос, прообразг л^штото71ор , козодои као и 21е§епте1кег, Фр. 1еие-сћетге, аПаИе-Муга удијалекту романске Швајцарске, постаде по латинском сарг1ти1§и8, а опо пма да захва ги за своје постање рђаво схваћеном грч. а1у(9аХХос, демпнутпву од аХу^дос (в. ШШ. V. 6. II 347. 348.). Траг тога ропског нревођења с грчкога иде и кроза сзу нашу стару књижевност, о чем нас лепо уверава лепа збирка сложеница нреведених с грчкога, коју је избележио из Амартолове хронике Јагић у АгсМу-у Шг 81ау. РМ1о1о§1е, XI. В. На сложене рсчи доста су налик и имепа изведена којим наставком од глагола, сложених из пмеиа и деноманитивних глагола. Тако благоеловг Миклошпћ узима да је од благослови-ти еЛоуеТг ћепесИсеге, а ие од благг и слово, али баш што се тиче ове речи ваља видети у Даннчнћевим Основама, стр. 25. И иамлп личп да је сложена из иа и мљтг, а то није случај већ на аамш — долази наставак г п. Али није увек лако одредпти где је ирава сложенида а где пзводница од глагода, пошто су п глаголи деноминативног порекла (М1И. V. &. II 348). Место сложеница но кад кад долазе посебни члановн у падежима, у којнма би била сложенпца: ст. слов. вг стлгаЂхг стЂнахг твопхт> место вг стлг• иостЂнчхг, у псалтиру Младеиовића вг стлшостЂнихг лусгуо^аоад, чшжм илеменшикоу место чк>жеалеменшикоу аХХчЈџаХос ., краш оуглшомоу место крсжоуглгномоу ахдоушхаТос; у буг. чуже землнине поред туђе земљснине, турчин чужја вЂра, невЂетица бЂло лице. Тако Мнклошић држи сличиим срп. риба златно крило место ст. сл. *златокрила, па дакле и славуј-грло јасно, иаун-иеро златно. Како се још могу узетп ове речп, видеће се доцније у спецпјалном излагању сложеница. II. Преглед сложеница у лањии гомилама, по значењу и облику Основно начело, које нас је водило у разредбп сложенида јесте Вругманово, већ раннје пзиесепо, и по њему имамо ове трн главне гомиле сложенида :