Prosvetni glasnik

О НОМИНАЈНИМ СЛОЖЕНИМ само-родица, само-киселина, само-тег, само-храница, само-хран, само-ук, цјело-куиан. г) број и именица, и заменица и именица: ст. елоп. иночлдг: *ино-ч&до, №дино-члдЂцг>, трг>т\стшг зшпа (управо 1геб ра1таз та^гшз). срп. ино-вјерац, ино-вјерка, дво-грошка, двоцијевка, дво-грошац, сто-иарац, три-аутац, једноглавац, једно-годишњи, једно-мјесечиКи, једно-љсткиња (мдадица), дво-вони (водђ), дво-жични, дволучан, тро-љетни. ст. слов. сеземг >цг, тозем ^цЂ, томЂстшђ. срп. нашо-земски, ово~странски, оно-странски, оно-странац, ово-годишњи, ово-годњи. б. Зависне — иадешке — сложенице И зависне сложепице казују нешто друго а и нешто више, него што се другпм језичким средствима може исказати, што и јесте правп задатак сложеница. Од ппдпских граматпчара усвојено је познато у науци о језику тумачење, да се прва пола у сложепицп држп за застуннпка неког надежа: отуда су они покушајп да се нађу надежи, којп бп се доиста, да је прва пола одвојена, употребилп у самосталном послу (В. БеЊгиск, 8уп4ак1. Гозсћип§еп, В. V., АШпс1. 8уп1ах, 68). Тај падешкн одношај, еамо у зампсли, може битп различан, а најчешћи је генетивни, акузативни п инструмснтални, а у више прпдика није га никако могућно докучпти. Што се тпче састава слол:енпчнога, т. ј. пола, о првој се може рећп да је најчешће пменпца, ређе придев илп број, н да јој је увек с краја основнп завршетак илп. како често кажу, композпционо самогласно о. — 0 другој поли Мпклопшћ и некп другп лингвисти држе, да опа имена, која су као друга пола у сдоженицама, нпгде не стоје сама за се, да их као речи нема у самосталном послу. Таке су непознате изван композпта па пр. ове речи: -*бер, -*дер, -*дЂп, -*лип, -*вода, -*твор, -*деља, -*крек,-*нос ит. д. МиклошиА држп да су то помииа супстантпва, а ДаничиИ (КпЈ12еушк, сазор. III. год. 588. стр.) и ЈагиК (Ка<1 Јп§оз1 Ака<1. V. 213 — 215. п АгсМу !иг з1ат. РМ1о1од1е, I Вапс1, 436. —437) да су вербална; међу тим Дапичић у Основама, стр. 6, мисли корен, „тако да те рпјечп постају својим паставком од коријена састављена спрпједа с основом". Јагић овако тумачи састав зависнпх сложеница: није основа сложенпцп богородица, крволокг у богг, кргвг, и родица, локг, већ је језпк нашао потребн^ му грађу прп састављању ових сложенпца у склоповима: бога родити, кргвг локати. Слагање је по мишљењу Јагићеву даље ишдо овако: прва

У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 6 43

је реч, да се састави с другом, губила своју самостадност, узимада облик своје основе: бого, кргво (по аналогијц о-основа, премда ба права основа била на и: кргви). Друга реч, стапајући се с првом у нову, сложену реч, узпма онај облик, који јој је најблнжн по аналогијн простих именица и адјектпва, посталих наставком о-(г). Сложеници, која постаде од бога родити беху прегледалица именице женског рода на -а (-ица), као што се имепица мушког рода кргволокг препочела с именица муш. рода г(о). За историско објашњење сложених речи не могу се проиустпти ни ове Јагићеве напомене: „Кад проФ. Миклошић огласује у примерима као бл&додЂп, богородица, водотокг п т. д. саставне делове за супстантив сложен са суиставтивом, у иримерпма искромстшг, кргвометшг за супстантив п адјектпв, ја бих узводио оба последња примера као секундарне сложенице до *искрометг, *кргвометг, а тада нестаје сваке разлике, пошто је свим овим творевинама основа у склоповима: бл&дг дЂлати, бога родити, еодж точити (а још боље вода течетг, јер има п водотечг), уп. водоиој уз воду иојити (боље воду иити, по што нема места да се овде употреби каузални глагол, већ боље узети склоп вода се тшктг), искр м метати, кргвг метатиАко се огледа да се постави опште правило за зависне сложенпце, садржпна бн му била ова: свпма је завцсним сложенпцама основ, прегледалица у вазда одређенпм, правилним реченпчним склоповима, за то не вреди замишљати како је бпло самосталних пмена пре композиције. У примерима: незнабожац, чг/вчркуКа, домазет, братучед, богдан, исубрат још се впди реченични склоп, би рекао као да су ови примери састављени од не зна бога, чува ку&у, дома зет, брату (§еп. (1иа1.) чедо, бог дао, ису брат п т. д. За камивао находимо у ст. срн. језнку прави реченпчнп склоп: како се кам вали сЂмо и онамо из светостеФ. хрисовуље (изд. срп. краљ. АкадемиЈе наука и уметности. Споменик III.) У зависној композицијп имамо ове случајеве слагања: а) имевица и име или корен (= именица), б) именица и прпдев, в) прндсв и ирндев, г) број н нменпца и т. д. а) Именица и именица: а) прва пола у генетиву: ст. слов. бл&додЂп, блждшицо-гласбцг, братоучлдо, бого-родица, чоудо-дЂп, чаро-дЂп чловЂко пдкц*, домоу-законшикг, дрЂвосЂчЂ, хлЂбоносгчип, христолмбг, идоло -чгпцЂ, иконо-боргцЂ, лихо-дЂп, лицемЂрг, дворо-метица, гробо-рителн, тг/л^о х^од, калождерг у шади место грч. *. а X о у к о о д, кргво81 *