Prosvetni glasnik

642

3. у трећу иосесивне сложенице, чија су оба чдана предмет глаголском придеву сад. врем. имга ст. индиске ћаћитпћГ. а. Детерминативне подредне сдоженице. У детерминативним сложеним речима иридев (или иартиции) и супстантив слажу се са супстаптивом и придевом, тако, да им прва пола значи одређпвање (објашњавање) друге поле. Споменуто је да се таке сложенице могу звати атрибутивне и аиизитивне, јер, каже Фр. Милер у СгГШ1 <1пз8-у 1'иг а11§. бргатззепасћаП, Ш, 1, стр.526, „сИе етге1пеп Ш1ес1ег ЛеззеЊеп СазизехропепЈеп ап з1сћ 1га§еп. к Миклошнћу се не свида што где који зову детерминативае сложенице атрибутивним, јер би се, вели^ тако звале све сложенице, у коЈнма се слаже с именицом придев. Што се овде спомиње да прва пола одређује другу као атрибут или апозиција, цигло је за то, да се објасни значење детермпнативних сложеница, а није умесно ни оправдано узпмати тај одношаЈ „у буквалном смислу"; значења сложеница са свим су друкчија од значења, кад су речи у самосталном послу у реченицц. Белошљива није што и само бела шљива , ниги црнограб што и црни граб, јер су то називи биљака, који са собом удружују друге мисли (иредставе). Ј. ЖивановиК, говорећи у својој књнзи „0 српском је^ику« (Н. Сад 1888) о сложеницама, находи разлику између белојабука, белошљива, белоград и хитроаЈоеља, танкоиреља, злопреља. „У белоЈибука, вели, било би бело при тумачењу атрибут или, на п^слетку и предикат, а у танкоиреља танко се не сме као атрибут узети, него као додатак прироку." Ну, сетимо ли се што рекосмо о разредби сложеница у опште, и о тумачењу сложеница, да оно може бити слободно, а више пута и да | се не схвати иостање и одношај делова у сложеници, не можемо одобрити ово објашњење Живановићево, јер није ираве користи за науку то насилно расноређивање сложеница у разне сродне групе. За то Бругман, одобравајући да таке класиФикације могу по-нешто и вредети, не мисли да могу бити с1аз Еш121е1 (1ег Еогзсћии^." 1Лезе ћа«, у1е1шећг аисћ ћ1ег \ог а11ет сПе Аи1'§аће, ћ1зСопзсћ тогги^ећеп, (1еп Еа1№1ске1ип§з§ап§, зо №еИ ез тб§Исћ гз!, аи&иЛескеп (Спесћ. Сгатт. стр. 70). Ово би се и овако још могло иротумачити. У белошљива прва је иола бело, у хитроиреља хит_ро, а то су и основе придевима бео (белЈ и хитар. Оба придева, ступајући у облику своје основе у комиозицију, служаху да одреде другу иолу атрибу-

тпвно. У детерминативној сложеници белошљива бело је уз апелатив шљива сачувало своје искоиско значење, док је хитро у хитроиреља другојачије протумачено, промењено, бивши узето не у атрибуцпји већ као прилог уз глагол. — Томе је н имеиица иреља, која значи радника и сгоји по значењу у блиском сродству с глаголом арести, цшла на руку, тако да је врло лако било прећи од хитра иреља на иреља која хитро ир>еде. Налик на ово мењање значења у сложеиицп имамо корелатну појаву н у самосталпом послу придева у. реченици, кад се придев претвара у прнлог, дошав као допуна глаголу којем, и прп том узима на се облик акуз. сред. р. у једннни. Имамо ове случајеве детерминативних сложеница: а) прпдев и именица: ст. слов. блигодЂп, благо-/фтел*>, благо -вЂсп, добро-чкстг, лихо-иитик, лђ же-иророкЂ, плЂно -лоуна, ираво -вЂра, иоустиншо-жителЂ, соухо -кхждг; срп. 1 ) бјело-граб, црно-граб (црни граб), бјелојуг, голо-игра, голо-мразица, голо-каиица, горњоземац, горњо-земски , бјело-јабука, бјело-шљива, бјело-шљивача, божо-гробац, бојно-коиљаник, благовоње, вело-риб, вино-вес, глухо-ирђа, дшо-коза, диволеск, добро-водица, дуго-реиица, зло-трбица, леиорјечица, иусто-сватица, ситно-горица, старо-сватица сухо-једица, Често-бродица, доњо-селац, доњо-земац, доњо-земски, драго-вољац, дубо-долина, дубо-валина, иусто-иољина, слабо-бочина, старо-дужине, староаутине, сухо-леђина, младо-жења, модро-кос, иасидреновина, иусто-ђак, иусто-сват, старо-седилац, Бјело-иољац, Ниво-иазарац, Свето-горац, туђо-земац, криво-клетник, мало-вијеАник, скоро-вечерњак, Фрушко-горац, Црно-горац, Вражо-грнци, старо-сјелац, Бањо-лучки, Брзо-иаланачки, Ново-садски, Црноријечки, суво-бор, Суво-дол, сухо-зид, брзо-лов, брзорек, брзо-илет, голо-вран. б) именица и нменица: ст. слов. женомљжЂ, чеснолоукг, конкчловЂкг, колђсохп , кргторињ. срп. турко-влах. в) придев и прцдев: ст. срп. (слов.): слВио-рожденг. (Данило арх.Ј. срп. само-сиони, само-властан, кратко-умаи, мило-крван, оштро-уман, само-жив, само-други, самотреАи, само-вољан, само-дошла, само-дошлица, самосталан, само-творан. Овамо се могу уврстити и сложенице друге са само-: само-ник, само-раст, 1 ) Прнмере наводимо као у Вук. Рјечнику и Данич. Мижл. Осаоваиа.