Prosvetni glasnik

648

НАУКА И НАСТАВА

пак метода завима се личностима, те да види јесу ли радиле добро или зло. На тај начин доГшвамо личну историју, а не иолитичку, научиу, п у њој онда нема оног дивног оргаиизма који уједињује људе у друштва, нема оног главног задатка, о којем се политика и историја морају да баве. Бодржавајући научну методу, ја — вели Силе — пе одузимљем историји њен интерес (гп1еге$1), него јој шта више — придајем моого виши и истинитији. Овде бисмо се доиста моглп запитатп : па шта ће бптп с делима не само пстипских историчара, већ и свпју оних модерних иисада, као што су : Тијери (ТМеггу), Преско (РгезсћоМ), Маколе (Масатпау), Колета (СоИеИа ) и толикп други, којима је поглавпта заслуга у томе. што причају лепо и речито? Али о томе пе разбпра проФесор Спле Место тога он закључује свој говор наводећи један одељак из Текерејеовог (Те&кегеу) дела: Хумористичари XVIII века. Великп романсијер говораше да је врло непоуздапо познавање иоједпнпх Факата коЈе нам историја изиоси. Кад се пак проучавају измишљења дела овог или оиог века, може се известп — вели — много сигурније, како су људи тога и тог времена мислили и осећали. И доста читајући 8рес1аГог-а и Смолетова дела, он је извео слпку не може бити живљу и тако речиту о људима онога времена и о томе како су оии осећали, мислпли и живелп. Све ово паводп Силе као примере, до какве се апсурдностп долази, кад књижевна метода превлађује у историји 1 ). 0 овоме не мисле сви тако претерано п с толиким поуздањем. Алп проФ. Фриман (Тгеетап 1 ), *) Ова два говора проФесора Сидеа изипма су у М а стШап Ма§аг1пе од 1881; и 18?2. год.

2 ) Фриман (Едуард Август), енглески историчар, почасни чдан многих свеучидишта и учених друштава (поред других и Српског Ученог Друштва), вавалер лногих ордена (поред осталих и таковског и Даниловог), рођен је 1827. г. у Хамборну, у СтаФорушајру. Дутовао је много по Европи, и нешто мало и по Америди, све зарад историских истраживања. Није само историчар, већ је и на гдасу списатељ оне пшоле, изкоје су изишли Џибони, Робертсони, Гроти и Маколеји. Поглед му је широк, критика темељна, а стил диван. У последње време много се бавио о проучавању Сидилије, коју сматра као британску посестриму у Средоземном мору. Од 1887. г. па до сада три пут је долазио у Сицилију и У Њ0 Ј Ј е рише меседи проводио. Списак његових дела славних врло је дугачак. Да епоменемо само ноколико важнијих : _»А Шз1огу о? агсћНес^гае«, 1849.; „Еззау оп \ ушс 1 о \ у 1гасегу« 1850.; »Тће Шв4огу апс! сош]иез(; оГ 4ће Загасепз*®, 1856.; »Шв4огу о{ 1ће Уогтап соп^иезе 1 , које му је најважније од свију дела и кије .је изишло у пет свезака, од 1867. до 1876. г.; »Шз1опс&1 еззауе«, у три свеске, од 1872 до 1879. г.; »Тће Шз(;опса1 део§тарћу о^Еигоре*, у две свеске, 1881.; „Ме1ћо(1а о! Шв4.огЈса1 В^шЈу«, 1886.; »СМеГ репос1з о1 Еигореап Шв(;огу« 18^7., итд.

(Подади су, каво за овог, тако и за остале списатеље, узети из Де-Губернатисовог : »1Н с Н оппа1г е 1п1 ;егпаНопа1 <1 еа ^сггуагпз с1и јоиг.«)

Преводилац.

у једном свом делу о методи у историским студијама, ппше: »Историјаје политика прошлости, а полптпка је историја садашњости." 1 ) Тоје она иста замисао коју је проФесор Далман (1)а1тапп ) први у Немачкој почео подржаватп и који је отворено рекао, да сав циљ његовпм историским радовима нпје ништа друго било до нолитика. Па и Лоренц г ) у својој Кшизи о исторпској науцп, бележећи погрешке које се налазе у Далмановпм делима, за којег аутора вели да јако занемарује покрет и жпвот самих догађаја, «есто сматра људе као голе апстракције, те п он сам изводп закључак, да модерна исторпја, наравно као последица научнога духа који је владао у XVIII веку, не ради нпшта друго но се огранпчава само на решавање задатака, а међу тнм политика је право поље њених истражпвања 3 ). Протпву овог мњења подпже се друго, са свим различно, које, поред осталих, подржава и Бруно Гебхарт у својем спису: Иеторија и уметност. 4 ') Он вели: Уметност чинп те се истинскп уједињују идеа н облпк, садржина п оно што садржину држн. И у исторпји има двога, два дела којп је састављају. Један седео бави о истраживању догађаја (факата) а други их пзлаже : један прпкупља матерпјал и предаје га другом, којн је уметност. И допста уметност представља лепоту, а историја, место тога, излаже оно што се десило, а то није баш свакад нешто лепо. Али догађаји нпсу са свгш впдљиви нашим чулпма, већ само неким делом својим. Оно што њпх уједињује, оно у чему је њихов прави,пдеални, значај, одакле потиче њихова истпна, њихов жнвот, то мора да се тражи и пронађе. Да се пронађе дух догађајима п да се догађаји по њему пзлажу, за го треба, тако рећи, иоетскога дара. То се налази н ствара једино маштом, коју у историчара треба искуство и реалност да обуздавају и њоме да управљају и владају. Историчар не ствара своје личности, као што то чини песник, 'I Тће те(;ћос18 оГ ћ1а1;ог1са1 зЈисПез, стр. 8., у Лондону, МастШап, 1886. 2 ) Лорепц (Отокар ), немачки историчар, прооесор на јенском свеучилишту од 1^85. год., рођен је 1832. год. у Иглави. Написао је »ОеиЂбсће Оеасћ1сћ1;е <1 е 8 18. и 14. ЈаћгћипЛегЂеа"; »ОевсћЈсћ(;е К б п 1 & 0(;1;ок а г а II V о п Вбћтеп-'' (1866. г.); „Оезсћ1сћ(ес1е8 Е^забзез«, у друштву с Вилх. Шерером, 1885. (треће издање); ,Р а р в (гиг а ћ 1 и п с1 К а 1 з е г (; ћ и ш®, 1874.; »В г е 1 В и с ћ е г 6 е 8 с ћ 1 с ћ 1 е и п с1 Р о Н (; 1 к*, 1876.; ,Беи1зсћ1ап(1з Сгезсћ1сћ (8рипс (;е 1т МШе1аНег*, 1887. и дело воје се ниже наводи (под 5.). 3 ) 1Ме О-евсћГсћ^^ГззепзсћаП 1п Наир(;г1сћ(;ип§еп ипс!Аи1^аћеп к г и 1 з с ћ егог(;ег(;. ВегНп, Нег1;2, 1866. 4 ) Вг ип о Сг еЂћ аг б, I : ОезсћЈсћкз^егк ип4 Кипз^угегк. Вгев1аи. 1885.