Prosvetni glasnik

4

РАДЊА^ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

што све, чиме се ученик трајпо занима, утиче на његов укус. С тога морају слике бити чисте и тачпе тако, да могу послуашти ученидима за углед; ну њихов број пе сме, већ због самих трошкова, прећп граноце најпрече потребе." Ја ћу изложити садржииу овога дела п казати код сваког одељка своје напомене, па ће се видети, колико је оно псиупило поменуте погодбр. Дело почиње неизбежпим, али и необичнпм ,Уводом." Обично се у приступу говорп, и то врло кратко, о циљу, значају и методу дескриптпвне геометрпје. Г. Стрел је одступио од овог обичаја, па се упустио у опширно и&лагање и доказивање познатих стереометрпјских правила о просторнпм односима нзме^у тачке, праве п равни. Ако је г. иисац мпслио да ученици. пт>~ " Ј ■ Н0 ШТО пређу иа дескриптивну гро -- . . _ „^Јиетрију, треба да понове стерео. ,етрпјска правида, онда се могао ограничити на најважнија правпла о просторним односима између тачке, праве и равни, а није морао излагати чак п оне теореме, које се доцније и не помпњу. Добро је да паставник понови најважнцје стереометријске теореме, али мислим да овом понављању нема ме ■ ста у уџбенику, којп говори само о „начелима дескриптивне геометрије." Од свега, што се налази у I. одељку увода на првпх 16 страна, могло би се задржати оно, што је у §§. 55., 56., 57., 58., 59., 62. и 63., у којима су деФинисане пројекцпје тачке и праве, и изложена нека правила о пројекцијама. — Не знчм каквим би се методичким разлознма могло правдатп, што је иисац одмах за овим прешао на пројективно еродство равних ликова ; још ученици не зиају ништа о пројектпвном представљању равнпх ликова, а већ им се говори о сродству између дикова п њихових пројекција. Ириродно је, да се о том сродству говори оиде, где се оно јавља, дакле код полагања равннх ликова, равних пресека пирамиде, купе, призме и облице; само ће на тај начин ученпци ириродно појмити и правплно оценитп конструктивнп значај тога сродства. — У трећем одељку увода говори се о „окотИ.от ргојекИтапји па јес!пи гатпши," п решавају се простцји задаци о тачки, правој и равнп, а све помоћу једие нројекционе равни. За тим се прелазп на „окошНо ргојекЈлтапје па (1у1Је гаушпе," дакле па саму ствар. У овом делу израђене су неке партије тако псцрино, да шшта не остаје ни наставнпку, ни ученпчкој саморадњи, а то мислим да не требадабуде у уџбенику, којп је само основа методичној настави. Тако се о пројекцијама тачке и праве говори тако опшпрно, да наставник не бп пмао ништа ни да дода ни да објасни (сл. 26., 27., 28., 29., 30., 31., 32.,

33., 34., 35., 36., 37.); а маоге су конструкције остале иеобјашњене и необразложепе довољно. Говорећп о иројекцијама „ргауса," ломињу се паралелне праве; а код п 1;аске и ргауса" говори се о правима које се секу. Ово није требало одвајати, иего је ваљало паралелне праве номенутп као особити случај двеју иравнх, које се секу, па је том ириликом имало места и говорпти о правима, које се укрштају. У §. 138. поткрала се једиа погрешка. Тамо стоји: „1Ј оуош з1и6аји 1га§ гатшпе па 051 ра(1а нејгтјегпо. (1а1еко, а гатп1па је окотИа па Иог18шси," а треба да стијп ,па папзшси." Да бп ученицн разумеди, зашто је раиан од. ређена двема правнм коЈе се секу, требало је раван објаснити као геом2ТЈ!ВЈ€€С "6СТ9 Једне сраве, која клизп по другој, стадноЈ правој, а остаје паралелна сама себи. Прилнком ове генетпчне деФиннције треба ученике упознатп с појмовима о управници и нроизводиици (Б1гес1пх и СепеШх). Ово је требадо да дође одмах после §. Кад се говори о правој на равпи, онда не треба мешати и праву управну на равни ; треба испрпсти све,што се односи на тачку п праву на равни, па тек онда комбиновати раван с тачком и правом ван ње; јер би иначе требадо говорити и о правој параледној с неком равни, и о испитивању: да ди је дана права иараделна, управна пли коса према даној равни. Треба прво показати, како се цртају пројекције једне тачке и праве, која се налази на даној равни, како се налази једна пројекција тачке на равни кад је позната друга, како се одређују траговп једне равни, која пролази кроз три тачке, две праве које се секу иди су паралелне, кроз тачку и праву, па тек онда решавати задатке, као што је онај у §. 150. Сл. 55. и 56. показују решење једног истог задатка; довољно је казати, да се трагови једне равни иадазе, кад се одреде трагови опих правих, које одређују ту раваи, а све остадо поменути као специјалан случај; према томе је гребало изоставити сл. 56., па оставити решење тог задатка приватној вредноћи ученичкој. У §. 171. стоји: „Ргатосг1ш Ик јез! (1ак1е гатап, ка(1 1еге па 13 (;ој гатш: а) вте пје§оте в^гашсе, 1о) вте нје§оте (Иа§опа1е" ; ово је погрешно, јер је довољан само један од ова два усдова. У §. 175. стоји ово: а'§' : ћТ — а§ : М, а"§" : 1з"1" = а§ : М, з 1о§а а'§' : аЧ' = а"§" ••