Prosvetni glasnik

92

школски лктопис

н наставникови изостанци, којих он има 24,31 продента од делокупног броја својих ча-:ова. Овакнх пзненађења на испиту у старијих наставинка!готово и иема; она су ретка н у мдађцх наставнпка. Веома је редак случај да се годишње и испитне одене не слажу. Да буде велики број слабих ученика у У. разреду као да је доарипео и ерпски језпк. Зл последњнх седам година пема примера, да је иједиа генерација имала у "V. разр 28,12 процента слабпх учешша из српског језика, као што пма ове годипе. Старо-словенски језик у V. разреду сматра секао веома тежак предмет, па ппак процепат слабих пз егаро-словенског једва пзиоси 18,75. Према овомј сраски језик иоказује се ученпцима тежи и од самог старо-словенског језика! У 1У. разреду неслагања између годишњпх и испитних оцеиа пема, него су велнком броју слабих ученкка бплп узрок изостанци двају паставника, од којпх је један предавао српскн језик, а други математику — два пајважнија наставна предмета у томе разреду, — н од којих је првп изгубпо 22,73 пропента од свих својих часова, а други 34,37 процеита. Да су овде поглавитп узрок наставнички нзостапци, види се пз тога, што из математике пма 48% слабих, у српсссом језнку Зб°! 0 слабих, док у немачком и Фраицуском језику има слабпх само 17,33 процента. Да су овоме узрок наставничап изостанци, види се н по томе, што су тп истп иаставнацп те исте предчете прошле годние предавалп у III. разреду. Ако би и кад требало да буде одличног усиеха, оно би требало да га буде онда, клд једаи истн наставник пратп узастопце једну псту генерацију нуне две годинеУ III. разреду један од главних узрока већем броју слабнх ученика јееу изостандп четири наставника, од којпх двојида предају математичке предмете, један рачуницу а други геометријско цртање — два доста тешка и озбиљна предмета и од којпх је наставника први изгубпо 21,21 процента од свих својих часова, а другн 34,37 процента. Другн је узрок већем броју слабих ученика тај, што предмете, који су одвећ сродни, као што су рачуница п геометрија, предаје ие један, као што бп требало, кад би за то би 10 могућности, већ предају два наставника. Да је ово једаи од узрока увећаном броју слабих ученнка, иоказује та околност, што су они истн ученпцм, који су у рачуници добри, у геометрији слаби н обрнуто, и такви случајевп у овом разреду износе 14,92 процента од укупног броја оних, који су испите полагадп. Такав је скоро истп случај и са српским

језиком: у једном одељењу предаје један наставник, у другом одељењу предаје другп наставнпк, Отуда је пзашло да су исти ученици, који су у магематици добрп, у српском језику слаби и обриуто; п таквих с^учајева пма 20,89 проценга од целокуиног броја ученнка, којису нспите полагали. Великом броју слабпх ученпка у II. разреду један је од узрока у томе, што је у II. разреду рачуницу морао предаватн други наставник, а не онај, који је исту лане у I. разреду предавао. То је, по свој прилпци, узрок, те је проценат сдабих ученика у рачуницп 43,61, што у редовннм приди| кама ме би смело да буде. Српски језик у II. разреду предавао је исти наставннк, који га је прошле године предавао у I. разреду, те се отуда могло очекпвати, да ће проценат слабих, који у том предмету пзноси 36,17, бнтп много мањи. Што се пак ово очекивање није испунпло, томе су, по свој прплици, узрок наставниковн пзостанци, који износе 13,87 процеита од укупног броја његових часова. Веома пада у очи да у II. разреду пма 22,34 процента ученика, којн су у српском језпку добри, а у рачуннци нпсу, и- обрпуто. И овоме појаву као да ће бити узрок у томе, што у II. разреду није могао иредавагп рачунпцу опај исти наставник, који је овај предмет предавао у I. разреду. У првом разреду биће да су великом броју слабих ученика гдавни узроци: а). што су два наставника предава ш српскп језик, те је отуда дошло п то, да су слабп ученидн у српском језику, бпдн добри у рачуну и обрнуто, п таквих сдучајева пмг 23,44 продента од укуииог броја ученика, који су испите полагали; б). што је један наставнпк, који у том разреду предаје сриски језик, изгубио 13,87 процента од укупног броја својах часова. Дискусије. У овој школској години проФесорски савет бавпо се у више својих седница дискусијом некодиких важиијих питања пз методике матерњег језика. Ево тих нптања, којима се проФесорски савет бавио: Граматичка вежбања на чданцама, који су већ читаии. — Читани чданци као вежбање у коректном казивању мисли у млађпм разредима. Мстицање простих стиднстпчких појединости читанога текста. — Употреба поетских комада за граматичко вежбање. — Претварање стпха у ирозу. — Обраћање пажње на поједине специјалне поетске обдике и на њпхову разднку од простих прозлнчких обдика — Грунисање прозног и поетског комађа но Форми и садржини без деФиниција. Обраћање пажње на егичку садржину, — Напомене