Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

Према овоме број кажњених износи 50 на сто од укунног броја ученика, који су походнли школу до краја гаколске године. Овај проценат нзносио је у прошлој школској години 52,94. Највише учеаика кажњено је због многих пзостанака; неколико ученика кажњено је због тумарања по гостионицама; осталн ученици кажњени су због других омањих погрешака. Наставничко особље. У течају ове школске године бпло је у овој гимназиЈП наставника: 1 дпректор, 15 проФесора, 3 предавача, 3 учитеља (1 за језике и 2 за вештине) и једна наставпица за надзор и за радове женске депе, која се у овој гимназији школују. Према томе број проФесора увећан је ове шволске године за пет, а за толико исто смањен је број предавача према прошлој школској годани. Број недељних часова код разпих наставника, није ни на близу једнак. Највећи број часова што недељно долазе на једног наставника износи 20 или 18- По 16 часова имало је 6 наставннка. По 15 часова имала су четнри наставника. 14 часова имао је један наставник, али унакнаду за то имао је дужност, да на часовима политичког земљописа замењује са 6 часова недељно једног наставннка, који се као народни посланнк бавио у Народној Скупштипи у Београду. 12 часова недељно имао је један наставник. Велнка већина наставника служила је п нрошле године у овој гимназији. У овој школ. годипп дошлн су у ову гимназију два проФесора и један учитељ језика. Наставнички изостанци. У овој шкодској години имали су ненн наставници новећи број изостанака, као: Један наставник — 34,37 процента од свих својих часова. Један наставник — 24,31 процента од свих својих часова. Један наставник — 24,86 процента од свих својих часова. Један наставник — 22,73 процента од свих својих часова. Један наставник — 21,21 процепта од свих својих часова. Учнтељ за Францускц језик (којц је дао оставК У) 18,72 процента од свих својих часова. Један наставнак — 13,87 процента од свих својих часова. Кад се упореди број наставничких изосганака ове и прошле године, онда излази, да је број тих изостанака у овој школској години увећан за некодико процената.

Од наставннка, који имају повећи број изостанака, један је учинио своје изостанке бавећи се као народни носланик на седницама Народне Скупштине; један је учинио своје изостанке због болести, по одобрењу, које му је дао г. мшшстар; а пређ. учитељ Француског језика проузроковао је дангубу у школи, давши у невреме оставку на сноје звање. Остала господа наставници учинили су своје изостанке, бавећи се у Веограду, ради полагања проФесорског исппта. Повећи број празних часова држгли су директор и остали паставници. По који пј г т су празни часовп и тиме надокнађпвапи, што су ученици из два одељења нстог разреда састављапп заједно, те су место послова, који су долазили по распореду, радили п.,слове оног одељења, с којим су снојени. Овако је иајчешће рађено у рачуну, геометр. цртању и српском језику. Банрздни одмори. У течају ове школске годипе датн су ови ванредни одмори: 1. Ванредии одмор од 11 дана у месецу септембру, због избора посланпка за Народну Скупштпну, нрема наредбн г. министра просвете и дркв. послова; 2. Једнодневни ванреднп одмор 1. октобра, због бербе; 3. Два дана одмора због причешћа прве недеље божићњег поста н прве недеље ускршњег поста; 4. Ванредпи одмор о Божићу од 7 дана, због пописа људства, према наредби г. минпстра просвете и цркв. послова; 5. Једнодневнп ванредпи одмор 1. маја, због селидбе мпогих наставника и ученпка; 6. Дводневпи ванреднп одмор, због ђачке екскурзије, 20. и 22. маја; 7. Чегири дана у месецу мају, због испита пз предмета оних наставпика, који су одређени за овогодишње надзорнике основних школа, или су нзабрани да проведу једну годину у пностранству ради усавршавања у својој струцн. Према томе у овој шволској годинн бпло је ванредних одмора пуних 28 дана, дакле за читавих 20 дана више, него лп прошле школске године. Узроци великом броју слабих ученика. Ови узроци нису исти у свима разредима. У VII., VI. и V. разреду великч број слабих ученика дошао је отуда, што су многп ученици, који су из математике целе године ималп добре оцене, на нспиту подобивали слабе оцене. Оваквих случајева има: у VII. разреду 23,80 процента, у VI. разреду 36,11 нроцента, а у V. разреду 43,78 процента од целокупног броја ученика, који су испите полагали. Да оваквих случајева није, ти би разреди ове године показали најбољн успех,јер би имали најмање слабнх ученика. Што се на испиту дошло до овакнх изненадних и неочекиваних ресултата, много су допринели