Prosvetni glasnik

94

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

У току школске године придошдо је: у I. р. 1, у II. и III. по 3, у IV. и V. по 2, и у VII. 1. ученика — свега 12. Ну због одласка у друге заводе, напуштања школе и испита, знатно је опао број ђака, који су свршили разреде. Све испите положило је: 99 ученика I., 61—II., 49—III., 35—IV., 34—V., 22 VI , п 10 — ^11. разреда. Свега је било на крају школске године 310. Отпало је даклз 18%. Највише је ученика отпало из V. разреда 37°: 0 . Иитересна је појава, да су само два учеиика међу отпалима свршила нижу гпмназију у Нишу ; свн ост ;1ЛИ су из околних нпжпх гимназија. Није потребно да тумачим ову појаву; она сама собом говори. На реду Је да изложим, како се успело у наукама с ових 310 ученика, који осташе у школи до краја године. Крајњи ресултат по разреднма показују ови бројеви: Нз I. разреда, првог одељења, прелазе на чисто 22, понавља по један предмет 6, по два предмета 4, понавља разред 15, отпуштају се 2; Из I. разреда, другог одељења, прелазе 27, понавља један предмет 8, два предмета 2, понавља разред 12, отпушта се 1; Из II. разреда прелази 35, понавља један предмет 11, два предмета 7, понавља разред 8; Из III. разреда прелази их 28, попавља један испит 9, два испита 4, понавља разред 7 ; Из IV. разреда прелазп 21, понавља један испит 8, два испита 6; Из V. разреда прелази 20, понавља један испит 7, два испита 4, — разред 3; Из VI. разреда прелази их 16, понављају један испит 3, два испита 3, — разред 1; Из VII. разреда прелази 8, понавља један испит 1 ученик, а два испита олет 1 ученпк. Из целе гимназије прелази их на чисто 177, понављају по један предмет 54, по два 30, понавља разред 46, отпуштенн су, као чеподобни, њпх 3. Од 100, дакле, ученика прелази 57,10, понавља испите 27,10, понавља разреде 14-83, отпушта се 0'97. Од оних што прелазе, тројица су свршилн с одличним успехом, 71 с врло добрим, а остали с добргт. С врло добрим било их је у I. разреду 23, у II.—13, у III.-14, у ГУ.-9, у ^.-3, у VI. —5, и у VII.—4 ученика. За одличан успех у наукама награђена су поменута 3 ученика, а за врло добар награђено је 16 ученика I. разреда, 5 — II., 8 — III.. 5 — IV., 2 — V., 3 — VI., и 2 — VII. За одличан успех

у вештинама награђена су по 2 ученика I., II. и V. разр., п по I. — III., IV. и VI. разр. Сад ћу да изложим какав је општи ресултат успеха по појединим разредима и из појединих пауччих предмета. Цео првп разред има општи успех 3 (добар), "У ДРУГО је одељење боље (3-06) од првога (2 - 94). Прво одељење првога разреда има дакле општи успех 2 94, а но појединим предметима: из хришћанске науке 3*38, пз моралних поука 3*20, из рачуна 2.90, из зоологије 2'86, из геограФије 2 - 84, из српског језика 2*72, и из геометријског цртања 2 68 Друго одељење првога разреда има општи успех 3*06; по поједпнм предметима сгојп овако : пз хришћанске науке 3-58, из моралних поука 3 29 из зоологије 3, из геограФпје 2 94, из срискогајезпка и рачуна 2*92, и из геометријског цртања 276. Другом је разреду општн успех 3*21. Из иојединих предмета успело се: из хришћанске науке 3 73, ботанике 3'37, моралних поука 3 33, Француског језика 3'21, геограФије 3-14, геометријског цртања 3-12, немачког 3 04, рачунице 3, н српског језика 2'99. Трећи разред има општи успех као и други — 3 21; но појединим предметпма пак: пз хришћанске науке 3-61, геометријског цртања 3*39, физпке 3 - 33, историје српске 3 22, рачуна 3-21, географије 3-14, Францускога 3'10, пемачкога 3, и из српскога језика 2 - 90. Четврти разред има општи успех 3-33, а из поједпннх предмета: из геограФИје 3 71, хришћанске науке 3 68, хемије 3 57, нсторије српске 3'34, геометрије 3 23, српскога језика 3-17, немачкога 3-15, Францускога 3'13, и алгебре 3*11. До четвртога разреда расте опшги ресултат усиеха, а у петоме опада на 3 - 13. У поједнним предметима показује се оваки успех: из геологије с минералогијом 3'43, из опште историје 3-42, из литерарних облика 3-29, из нем.ччкога 3'22, из геометрије 316, из геограФије 3 - 09, из латпнског и алгебре 3, из старога словенског 2-95, и из Француског 2 - 90. У шестом разреду пење се успех на 3-33, какав је у четвртом. У појединим је предметима: нз зоологије 3-81, из геометрије 3 55, нз старог сло; венског 3 41, из олште псторије 3-36, из немачкога 3-33, из литерарних облика 3-32, из алгебрз 3*27, из латинскога 3 - 09, а из француског 2'88. Најбоље стоји успех у седмоме разреду. Достиже 3-61. У појединим предметима успело се: из ботанике 4-30, из историје опште 3.90, из не-