Prosvetni glasnik

1 1 3

беници његови разбегоше се по околним странама, где бејаху повољнији услови за књижевни рад. Највећи део добеже у Србију под заштиту деспота Стевана., који и сам бејаше, као што смо видели. уман владалац и учен човек. Он их прими оберучке. и даде им обилату помоћ. Њиховим радом заче се у српској књижевности тога доба живљи иокрет, коме правац даде најзнатнији међу бугарским емигрантима, Копстантин Философ , следбеник Јевтимијеве школе. Он бејаше најзнатнији наш књшкевник у XV. веку.

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА ку ^ДТУРНО-ИСТОРИСКА ПАРАхЛЕтЛА од Драг. М. НавловиКа (НАСТАВАК) Пређе смо видели да је непокретна имаовина (ОгипсЉевИг) била једини иојам богаства, те је идавала политичку и правну надмоћност, у чијим рукама ње беше највише. Сада је индустрија свела непокретну имаовину на њезину праву вредност. Капитал је сада представљао богаство. Ко ће да даје у размену за индустриске продукте непокретну имаовину ? Није ли новац измишљен за размену ? Капитал је у рукама буржоазије. Она је тај сталеж, који је створио индустрију и имао у својим рукама све користи од ње. Племство је било непродуктиван сталеж. Богаство је у рукама буржоазије. Нлемство сада продаје своја имања или нижем нлемству или грађанима. Природно је, дакле, да су матерпјални интереси буржоазије и племства дошли у сукоб, да је никао ривалитет између ова два моћна сталежа. Ко ће да победи ? Ривалитет је прешао у борбу, у којој јачи иобеђује а слабији подлеже. Пропаст Феудализма је природна консеквенца умножења драгоцених метала и развигка индустрије, дакле растења моћи трећега сгалежа Трећи сталеж осетио је сада моћ свога положаја. Титуле племићске могле су се куповати. До XIV. в. не зна се да ли су се могле нлемићске титуле поклањати и продавати. У XIV. в. Филип Лепи 3-с^ицу је увео

у илемство, Луј X. — 1 ; Филип Валоа 5. Тек ово давање племићских титула и права била је ретка, а од како буржоазија доби полет , са свпм је обична појава. Карло IX. наградио је племићским чином 20 лица. а Хенрих III. 1576 г. преко 1000. Онај свемоћнн Луј XIV. у своме дворцу, у Версаљу, скидао је свој шешир и клањао се пред Јеврејином Самуелом Бернардом, Ротшилдом тадањим. Кад је Џон-Ло отворио банку своју у Паризу и дао тиме прилику огромним добитима, појурише сви сталежи да се награбе нара. Улица Кен-Кампуа била је поприште непрегледних маса од племића, духовништва, чланова парламента, буржоазије и т. д. Пред једнакошћу човечанских страсти, вели Луј Влан, 1 ) ишчезла је неједнакост сталежа. Охолост силних изведена је на јавно место, да ту пред очима света прими достојну казну. Дешавало се да су се прелати са својим пурпурним мантијама мували кроза светину, а принчеви и грофови куповали или продавали банкноте лакејима. Жудња за новцем и навала света била је тако велика, да су по улицама морали распоредити војоку и жандармерију. Феудализам је, дакле, каггатулирао пред својим ривалом — трећим сталежем. У борби краљевске власти и трећега сталежа с Феудализмом — разуме се на континенту — помогло је и ново ватрено оружје. Пређе је ратовање била обавезна проФесија свију, како оних, који становаху на племићском имању, тако и свију грађана. Отудајеслабо ко имогаодапосветисвесвоје време ма каквом др.послу, што је, разуме се, било штетно по културу.. Када је пронађен барут, тадаје требало више вештине владати новим оружјем. Морао је сада човек посвегити живот свој оружју. Ратовање је постало сада занат; из друштва се издвојио ред људи који се посветио војној вештини —- војни сталеж, а остала радна снага човечанства могла је бити употребљена на други рад. То је била очевидна културна добит. Прве сталне војске беху најамници. Ритер је изгубио своју вредност, лична храброст уступила је пред вештином. Буржо-а, који је имао у својим рукама индустрију, одвиче се од ратовања. В.)адаоци ночеше држати сталну војску, и сила је била у ру•) Луј Блан, сн. I., стр. 139.