Prosvetni glasnik

РАД1БА ГДАВПОГА

Време је да престапемо с издагањем погрешака, којима ово дело тако кгтпти ; јер бпсмо пх све показадп када би преписадн целу Мииералогију г, Докића. Иорсд оводикпх и оваквих погрешака, мпсдимо да иије потребно говорпти : о непотпупом и нејаспом излагању, о томе што је требадо казатп а није речено, и што пијс требало рећи а казато је. Ирећи ћемо одмах на други део — на Геологију г. Докића. II. Да дп је Геодогнја, коју смо мп врло пажљиво прегледали, одговорила захтевима добре школске књиге, видеће се из напшх папомена, које се тичу научне тачностн, кодичпне унесеног градива, начина издагања и т. д. И у Геологнјн паходиио доста стварнпх иогрешака. У таб. У1. 4 и УИ. ј читамо овај опис глине : „ Глина. У њеној маси има крпстала, који пе улазе у састав других степа Од ње има впше варијетета према споредппм састојцома. Карактеристична је за мдађе Формацпје н пронивод је сдатке воде." Де-мшиција је ова непотнуна и петачпа. Неиотпуна је: јер не знамо од чегаје гдпна састављена (а то нам писац пе казује пи у својој Мпнералогијп), а нетачна с тога: што се глпнг исто тако таложн п пз слане и бракиске воде, као што је, по кад што, и терестрична творевина (лес н. пр.). Говорећн о локалпим узроцима спуштања земљпшта, г. писац вапомпње (X. таб. стр 2.): „Снуштање земљишта може да дође што се неки слоЈеви у води растворе па се усљед тога земљиште у пратњп земљотреса спушта; пли што сс моЛни слојеви арегворс у карбонаге и тако смање а , Веома бисмо радп бпли знати: од каквих су стена састављенп тн »моћнп слојевн" шго се нретварају у карбонате. У књигана пише да узроцп локалних земљотреса могу наступнтн и отуд : што се моћнп слојеви фосплног угља карбонизџју и смање, те се услед тога земљпште стропоштава, а то изазива земљотрес. На стр. 1,таб. IV. завршава опис лапорца овом фразом: в Где који дапорцп са своје трошљивости важнп су за прављење хндрауличног креча." Примена некпх лапораца. за справљање хидрауличног креча, не оснива се на трошљпвоети њиховој, већ е тога, што садрже извесиа једнњења у себп (в. С. М. АозаниИ: Хемија I. део, стр. 503.). Описујући (на 4 стр. XIII. таб.) лшвотинњскн свет силурског доба, г. писац вели : „Од корала су најзначајнијн граптодити, јер пх пма доста и дако се нознају." — Граптолитн нпсу коралп, већ, по мишљењу већипе зоолога и падеонголога, највећма се прнближавају хцдрозоама (премда их неки и у аросвгтаи гдасник 1892.

САВЕГА 8 5

бриозое увршћују). Они насу, у сидурском добу, „најзначајнији" само с тога „ што их има доста и што се лако аознају ", већ што су ограничепи искључиво на силурско доба — онџ су најкарактернстпчппји фосили за ту Формацију. Хотећи да протумачи и други назив пермске Формацпје — дијас, — г. писац то чини (ХУ 3 ) овим речпма: »Дпјасом се назпва што на неким местима има двојак изглед п по томе се дели на црвени иешчар и глиновити шкриљасти ваанац ." — Кад ово доведемо у везу с пишчевом дефнницијом Фацпјеса (таб. XII. стр. 2.): „да разне изгледе једне исте Формације називамо Фацијесом" и с описом етаже мушелкалка (1. стр. XVII. таб.), гдесевели: „од бодљокожаца значајан је за ову Фацију ЈЕпеппиз " — онда издази на впдик, да ни сам писац није на чисто с разлпком између етажа и Фацнје. Петрографскн карактер црвеног (дијаског) пешчара износи (XV 4 ) у овој Фрази : „Еруптивне су стене црвепог пешчара кварц, порфир, гранат и медаФир." Геченицу ову преписали смо од речи до речп. Кад смо је први пут прочитали, зачудили смо се јако ! Зар кварц и гранат еруптивне стене ? ! Кредпер (на 517. стр.) у својој књизн вели да су стене овог одељка: „Оиагг-рогрћуге, ОгапИ-рогрћуге, ГаМтНе, РогрћугИе иш! Ме1арћуге." На пстој страни нисац овако одваја црвепи (дијаски) иешчар од слојева карбониФерске Формације: „Црвенн пешчар у гдавноме је сиромашан органскнм остацпма, па с тога и можемо дако повући границу између горњих слојева каменог угља и дијаса." — Није оскудица органских остатака критеријум за границу. Друго је нешто ту што одваја дијас од карбониФера. У ђачким белешкама, из којпх је г. писац позајмио ово, стојп од речи до речи : »Црвенн је пешчар у гдавноме сиромашан органским остацпма. Као најкарактеристичнији јесу: ГУоЈсМа рГпгјогтгз и Са1атИез дгдаз. Они су меродавнп за повлачење границе нзмеђу горњих слојева Формације каменог угља и Формације дијаса." Излджући палеонтолошки карактер догера, између осталога вели п ово (XVII. 3. н 4.): «од шкољака острице читаве планине образују", а на супротној страни, где је реч о мадму иди горњој јури, находимо : „да су острице још чешће него у догеру « Боже, шта ли ће сад образовати, кад су у догеру образовале чптаве пданиие? Писцу су бапци псто што н пданине, јер Креднер (на стр. 605.) всли: „Уоп Х^газсћакгп §етсшпеп (Ие еј§еп(;Псћеп ОзГгееп, тее1сће је!/! 2ит егз1;еп Ма1е даме Ђапке ћП(1еп, е1пе зећг дгоззе Маш§1аШдке1(; ип<1 УегћгеНип§."

12