Prosvetni glasnik
1 4
ОСНОВИ МОРАЛА
и снажни, и ако узимате какву сметњу да савладате, опасност какву да избегнете, то ћете имати тада више поуздања у себе саме. Ето, колика нам је корист од гимнастике. Запамтите: И ако не можемо даги себи ио вољи снаге и здравља, то ииак често рушимо снагу и кваримо здравле неразумношћу и небрижљивошпу. Ми се морамо старати о своме телу, јер кад је телу добро, души је бољс. Чистопа, хигијена и гимнастика су најбоља средства, којима можемо добро здравље очувати и снагу развијати. Веасбања. 1.) Зашто се морамо брннути о свомо телу ? 2.) Каквих имамо користи од чистоће ? 3.) Какве су последице гимнастике ? 4.) Шта је хигијена, и које су јој користи ? III. Умереност. Срсдоје Ђорђевић, лекар, отишао је са својом породицом у виноград и онде је остао за време бербе. За најмлађег сина њвговог, Душана, били су то празнични дани. Тек што је устао, отишао би с бритвом у једној и котарицом у другој руци где се бере, и удружио би се с берачима и берачицама ; секао би гроздове сад овде, сад онде, смејао се, певао и веселио у друштву ових добрих људи, који су били очарани понашањем младога господина. Последње суботе, када рад беше окончан, берачи и берачице седоше за сто заједпо с господарем, као што то беше обичај, који се сачувао у тим крајевима. Сви беху добре воље и добро се прихватаху јелом; берба је била обилна те године, а вредно се и радило. Када се вечера сврши, омладииа се ухвати у коло, а старијп осташе за столом да рекну коју крај чаше вина. Али и најлепша свечаност једном се мора свршити. Коло престаде, и господар рече свом сину : »хајдмо на спавање ! а Кад стигоше до врата, иађошс ту једну девојчицу од четрпаест — петнаест година, сву у сузама. То беше Даница, кћи Ђоке виноградара. Беше бледа н мршава, и на лицу јој се не огледаше живот и здравље, као што је то обично у сеоеких девојака. «Што плачеш, Данице ? запита је г. Ђор1)евић. Шта ти се догодило ?» »Ах, господине, и не питајте ме. Мој је отац опет пијан, и неће му се кући; кад сам га потражила и позвала, отерао ме је. »Хајдмо, да га нидимо.«
Ђока беше још за столом, отомбољио се на својој столици, а пред њим беху неколико иразних боца. »Хајдмо« рече му доктор, „ваља кући поћи. а Ђока га погледа узнемирено и нромрмља неколико речи. «Кући, рекох ! 1< Пијанац се диже тешком муком, ослањајући се на зид, али за мало па изгуби равнотежу и прући се као клада иа земљу, и не могаше се више дићи. Г. Ђорђевић позове неколико берача, Ђокиних суседа, који га подигоше и одведоше, или боље рећи однесоше кући. Бедна му кћн иђаше за њим са свим посрамљсна. Душана је та појава веома дирнула. „Страшан ли је порок то пијанство! рече му отац. Погле куд води неумереност. Да ли је човек тако биће, које не мисли више, не говори више, не влада собом више, кога морамо носити као какав свежањ ?* »Камо среће, да он том својом нрекомерношћу једино себи шкоди, настави г. Ђорђевић, говорећи више сам себи. Али ова сирота девојчица такођер испашта грехе свога оца. Отац пијанац, дете болесник ! »Хајдмо сад, Душане. Видео си како неумерерост понижава човека. У твоје доба обично нема прекомернести таке, али и међу твојим вршњацима има прождрљиваца. Сећај со, да је прождрљивост пјт који води прекомерности." Запамтите: Чувајте се сваке неумерености: неумерености одузимају од човеки разум и слободу; оне ионижавају особу човекову, коју смо дужни иоштовати. Вежбаља. 1.) ХПта је умереност ? — Шта је неумереносг ? — Наведиге прнмере. 2.) Какве су последице неумерености ? 3.) Покажите нам како се неумереност противи штовању, које смо дужни одавати нашој особи. 4.) Које су добре последице умерености ? IV. Одважност. .Давно је то било, али се живо сећам као јучерањег дана. Било ми је отприлике дванаест година; пошао сам био у шуму, да се распитам о шумару, ујаку мом, којн беше болестан. Вратих се на измаку дана, пут беше пуст. Од једном чух за собом брзе кораке, неку врсту галопа, који ја нисам познавао. То не беше коњаник, то не беше ни трчање човека. Страх ме обузе, и ја замислих као да ме неко чудовиште гони. Нагох трчати из све снаге. Што сам више трчао, чињаше ми се као да ми се галоп приближује, а чудовиште оно које ја при свем том нисам видео, јер се нисам усудио