Prosvetni glasnik

193

леж седмину. Подела парламента у горњи н доњи дом извршена је у 8-ој, 9-ој и 19-ој години владе Едуарда II. Посао доњега дома беше предавање молбеница за олакшање терета, и брига да се круни добави новац. У 5-ој години владе Едуарда II. парламенат је утврдио да сваке године два или три пут преко године расправи оне спорове, где су судије биле подвојеног мишљења. Тако исто парламенат је у 4-ој години владе Едуарда III. решио да се чешће сазива, годишње бар једном. Односи парламента према краљу још не беху уређени. Лична воља и енергија краљева имала је много утицаја. За време Едуарда I. нема нредставака, које се не би допадале краљу, те изгледа да се парламенат скунљао ради порезивања и дажбина. Већ је друкчије било под владом слабога Едуарда II. У 2-ој години његове владе парламенат је одобрио 22 милиона ПФенига супсиднје, али под условом да краљ саслушањиховепредставке и жељеи олакша им извесне тереге. Едуард II. одговори да ће учинити по жељи и усвојити све тачке сем оне, која тражи да се спусти царина на увозне артикле, и да ће и то учинити, ако се увери да ће народ имати од тога користи. За време Едуарда III. парламенат је извојевао ова права: да се све сматра као гажење закона, што парламенат није одобрио, да је за промену закона потребаи парламенат и одобрење доњега дома («простака" —- Оететеп) при истраживању злоупотреба чиновника и њиховом отпуштању. У 4-ој години владе Едуарда III. сазван је парламенат, да одобри краљу средства за угушење буне у Ирској, јер краљ не може без одобрења свога народа да набави новац и пошље трупе. И Едуард III. покушавао је да влада мимо парламента. У 22-ој год. владе његове одобри му парламенат супсидију, али с тим да у протокол парламента уђе, да се други парламенат не може купити без одобрења законског. За време Едуарда III. утврђена је Формула да су краљ и парламенат законодавци. 11ри обнародовању закона обична је Формула била: да их издаје краљ на предлог доњега дома, а по одобрењу лордова и прелата. Често је краљ те предлоге доњега дома својим одговором тако модиФиковао, да су они потпуно други изгледали. Наредбе и уредбе, које су парцијални делови закона, издавао је (< Белики

Савег'\ Али и тај савет се слабо разликовао од парламента. Многе вароши, које нису имале представнике своје у нарламенту, имале су их у том великом савету. Најважнији такав савет беше у 27-ој год. владе Едуарда III., састављен из но једног ритера свакога граФства и посланика свију вароши. У 15-ој годинп владе Едуарда III. поднета је парламенту молба: да ни један пер због својих кривица не може бити позван на одговор од људи, који нису његовог сталежа; да се изберу комисари, који ће пазити на унотребу државног новца, да се судије и министри закуну. да ће вршити одредбе М. СћагЧае, да њихово постављање (Ап81е11ип§) буде у парламенту. Краљу је требало новаца, и он све то одобри, изменивши само да краљ са саветом поставља чиновнике. Министри, видећи да се тиме уводи конгрола у рад њихов, да постају слуге парламента и одговорни њему, наговоре краља, те он опозове тај статут. После 2 год. краљ позва парламенат, те и он огшзва тај статут. У накнаду за то краљ је нудио доњем дому право утврђења мира и оглашења рата, питајући доњи дом хоће ли и он да одобри закључени мир с Француском. Доњи дом је учтиво одбио ову понуду. Тако у мало још тада — у XIV. веку. Енглези не стекоше министарску одговорност, што је и данас у XIX. в. у многим парламентарним земљама још само лепа жеља. Кад на престо енглески седе малолетни Ричард II., нарламенат му не изабра регенство, већ у место њега савет дванаесгорице, коме се покораваху све власти. За тим изабра одбор од деветорице (3 епископа, 2 ритера, 2 гроФа, 2 барона). Без овога одбора важнији нослови државни не могоше се вршити. Парламенат бираше тада краљу канцелара, благајника и остале доглавнике. Тиме је извршна власт прешла у руке парламента. Ради поштеног рачуна о супсидијама и да би се знало где се троши новац од њих, парламенат изабра два лондонска грађанина — \Уа1\уагШ-а и РћИроШа—као контролу. А када млади краљ навали новим супсидијама, устаде у доњем дому Јатеи Р1сћегт§ и опомену лордове краљевског савета, како је парламенат дао довољно супсидија и обећано му је, да се неће више тражити, ако се на једном изда повећа сума. На то устаде краљев благајник и