Prosvetni glasnik

210

НАУКА И НАСТАВА

рада, министарство је још пре двадесет и пет година скренудо пажњу подручнпм му начелницима да се ученици не оптерећују честом нромеиом уџбеника. За првим раеписом од 1866. г. дошао је пиз других (1877., 79., 81. и 84.), али за дивно чудо сви ти расипси нису ништа помогли: све је остало по старом до сада, а сада је опет изишао нов расппс минисгра народне просвете (пошто је о овом питању решавала н комисија за преглед наставног плана и закоиа о испитима у гнмназијама под нредседништвом минпстровог помоћника кнеза Волконског), којим се наређује да се „тачно и строго" пази на правила издана о уџбеннцима 1884. године, која гласе : ,Ни један се уџбеник не може заменити новим, док не прођу две годпне ; иредавање свакога предмета или неке честп његове мора се завршити по пстом уџбеппку, по коме се и почело, а промена уџбенпка оставља се проФесорском савету, а не појединпм наставницима и не у друго време него крајем школске годпне". * Врло је интересан циркулар начелника петроградског школског округа М. Н. Капустина , у коме се говори о предавачима у руској гимназији. Да би се разумела ствар, морамо објаснити да у Русији нема за сада проФесорских испита, него су студентп по свршетку университета илн филодошког института постављани за ироФесоре средњих школа — диплома о свршеном курсу на тим вишим школама давала Је право кандидату на наставничко место у средњим школама. До скора је било правило, да студенат одмах са скамије иде на катедру, па је на њој остајао целога века свога, не показавши ничим да је он заиста подобан за наставничку службу. Али од како се места проФесора у средњим руским школама попунила, од тада се централна просветна управа могла занимати н питањем, како би за проФесере средњих школа долазили што спремнији млади људи, који ће не само својим знањем него п својом умешношћу у предавању и понашању бити «душа школи" — који ће радити да плодови њнховог наставничког труда буду достојни хвале и да у свему одговарају узвишеном аадатку васпитавања. Старање миннстарства народне просвете у овом правцу било је изазвано и тим, што се врло мало нових наставника задовољавало мањим бројем часова, да би се за њих слремало како ваља, док је већина од прва из чисто Финансиских разлога — плата наставницима зависи од броја часова — узимала на себе знатан број часова, што је било п ван њихове снаге и прогивно здрављу, а што је особито штетпло њиховом даљем образо-

вању. К свему том пришла је још једна незгода : дпректорц средњпх школа — „начелници на којима лежи потпуна одговорност за целокупап ред у заводу", као што се вели у закону о гимназијама и сами се више занимају предавањем, него што би требало, те тако не могу ни стићи те поучавати младе наставнике и уводити их постепено у рад. Није нп мало чудно, што ће наставник, који прп оваквпм приликама ступа у своју наставничку дужиост, бпти немаран према напредовању ученичком, шго ће имати штетну рутину — што ће бити наставапк само по имену. Ако се број оваквих наставника стане и даље увећавати, унпзиће се углед наставнички у опште, а то ће бити велика штета по васпптање учеиика. Ово се зло морало препречити , а то се могло врло згодно учинити завођењем таквих наставника средњих школа, који одговарају нашпм предавачима. Студенти по свршеном курсу ступали бп у средње школе као предавачп ; број часова био би им мали, те бп се могдц озбиљно посветити наставничком раду, спремати се за предавања и марљиво исправљати ученичке писмене задатке. Такви предавачи били би једини кандидати за проФесоре средњих школа. Кад би се све ово завело, две бп важне последице произишле неминобно : нечелник школског округа могао би међу иррдавачима бирати за проФесоре ваљане младе људе, чпју подобност не доказује цигло сведочанство о свршеном Факултету, него се њпхова спрема и наклоност ка васпитачком раду истакда са свим у њпховој дотадашњој наставничкој служби, — и друго: предавачи којп бк се у раду увериди да сами собом нису погодни за наставнике, не би губплп узалуд време, него би за времена 'могли тражити друго занпмање. Крајња последица била би : увећавање угледа наставничког особља, а то би била огромна добит по васпитавање ученика. Руковођен оваквим разлозима, начелник петроградског шкодског округа издао је распис директорима средњих школа, у коме им наређује да распоред часова за ову школску годину удесе тако, како би у свима предметима (сем нових језика) остајадо по шест сдободних часова на недељу, које ће он моћи предати предавачу, њиме назначепом. Управницина средњих школа биће дужпост поучавати иредаваче и о њихову раду пзвештавати начелника, како би он добре раднике имао на уму кад се уиразни које место. „Г. г. управници" вели се у распису »треба да разумеју да од постављања потпуно спремних проФесора зависи успех повереног нам рада и да нпшта није мучнпје него морати трпети наставнике, који не стоје на потребној висини само због тога, што им пије на време бидо