Prosvetni glasnik

212

својих родитеља ни у својих рођака, него по становима у туђих људн, који су гдедадп само на своје интересе, не водећи старањео њихову васпптању. Да би се томе стало на пут, миппстарство је заводило при гимназнјама пансионе, н од 1809. годпне (када се гпмназија основала) до 1860. било је на 66 гпмназија 50 пансиона. До 1871. г. број средњих школа јако се увеличао (160 гимназија, 60 прогимназија и 104 реалке). а пнтернатп се нису умножили, што је дало повода министарству народне просвете, да У закопу о гимназпјама, који је изпшао те године, обрати особиту пажњу на пансионе, те се због тога број пансиона поче постенено али ипак педовољно увећавати. Садашње мпнистарство народне нросвете особито се стара о подизању панспона, пзјављујући да је завођење пансиона нли интерната „крајња потреба". То старање ове године осећа се више, јер је и потреба пз дана у дан већа, па је с тога мпнистар иародне просвете пзвестно и самога Императора о својој наредби о оснивању пансиона и Његово Императорско Величанство ставпло је на извештају министрову речи : „Радујем се том добром и корисном почетку". Добипши тако одобрење с највпшега места, мпнистар је тим много олакшао подизање п одржавање панснона, пошто ће сада и друге власти, које не стоје нод министарством народне просвете и чпја је помоћ врло потребна, битп дужне помагатп ову важну нросветну установу. Начелник петроградског школског округа објавио је о овоме свима подручнпм му управницима гакола. Имали смо прилнке, да у једној од најстаријих гимназпја петроградских — Л.арипској прегледамо један такав пансион, који насје својом уредношћу потпуно задовољио п утврдио у уверењу о корнсности оваквпх установа. * Пптање о годпшњим испнтима долаза, нема сумње, у ред најважнијих спорнпх пнтања, која се тичу средње-школске наставе; о њему се доста говорилона зборовима иппсало по стручним п нестручним лпстовпма. Мишљења су о њему, внше можда него ма о ком другом, подељена. Овнм се објашњава врло уочљпва околпост, да се с малпм изузетком годпшњи пспити врше у свакој земљи на разлпчне начине. Проучавајућн устројство и унутрашњп жнвот овдашњих гптназија, моралн смо се сусрести и с овим пптањем, те мислимо да неће бити без пнтереса, ако се у овом првом допису и њега дотакнемо. Међу разноврсним новннама у овој школској години заузимају једно од највиднијпх места нова.

правила о испитима у гимаазијама. У једаом нарочитом донису ми ћемо се опширније позабавити овпм правилима, а за сада се ограничавамо на неколике папомене о годншњим испитима. Једна је од најважпијих особпна ових нових правила о испитпма, што је проФесорском савету знатно проширен круг рада : њему је стављено у дужност да узпма на ум све податке о успеху, вредноћп и пажњи свакога учепнка п о његовој нодобности за продужење гимназискога школовања, и остављепо право, да на основу свега тога може преводпти ученике у старије разреде без нарочптнх испита. Да би одена ученнка нспала што праведнија, проФесорски савет дужап је корнстити се свима средствима, која су му на расположењу, јер се тек на тај начин може извесгп тачан закључак о томе, може лн ученик продужити с успехом учење у вишем разреду. Овим се наређењем учење осдобођава од неких Формалностн , које му пре сметају него што му корасте ; њиме се изазпва лична енергија у наставнпка, оживљуЈу се свезе нзмеђу ученнка и учитеља, на прво место истнче познаиство са сваким учеником, п на послетку се знатно уздиже озбнљност н ваашост проФесорскога савета. Пропраћајућп ову новпну, начелник школског округа петроградскога у своме распису подручннм му гпмназијама даје израза нади, да ће се наставнички ред иоказати свестан својих обавеза и достојан поверења, које му се поклања. »Шкодско учење п бављење у школи само су тада од вредности, ако су у свези с иепрестаним радом, ако нм је последпца лагано ади стално јачање у зиању, усвајање новога и понављање онога што се већ учило. Журно спремање за испит не даје чврсто знање ; што се брзо научп, још се брже заборави". Вођен оваквим уверењем, начелник школског округа иетроградског упућује наставнике, да указују п ученнцима и њпховпм роднтељима сву штегност оне нервне узрујаности, у којој се находе у очн испита они ученици, који су немарно и нередовно учнли у току целе године. »И проФесорски савети треба да су са своје стране", вели се ураспису, „проникиутп мпшљу да је таква узрујаност при спремању за испит некорисна код оних ученива, којп су целе године радпди и чнје је знање изнад сваке сумње. Одговори таквих ученика на испитима неће нп у колпко изменити мишљење, које је о њима већ стечено, нли ће само показати могућност какве бпдо случајносги ; сами пак исппти пзазивају по здравље штетно напрезање и осећање самољубља илп огорчења и привикавају ученике да рачунају на случајност. »Све то иде на штету васпитању и уноси у њега рђаве едементе 1 ".