Prosvetni glasnik

2 1 4 наука

искусни и спремни наставници, сагласно недагошким захтевима. У новије пак време опажа се код оснивача оваквих приватних завода тежња да прибаве својим заводима сва права државних завода, па се због тога одрпчу сваке сдободе, примају готове програме и обавезују се потчињавати се свагдашњим Формалностима. Све су њихове силе управљене на то, да стеку ц одрже та права, те тако приватни средњи заводи постају буквадне копије државннх, с којима конкуришу, место да нм служе као обрасци и претече. Овоме има свакојако дубоких узрока: они су без сумње у основи целокупиог друштвеног стања, у коме за интелигенцију — која кроз школе пролази — нема другог поља за јаван рад ван државне службе. Сви виши заводи спремају радннке исвључиво за државну службу, а не за живот. А при о5иљу впших завода —појмљнво је-мора доћи време, када ће бити сва места у државној служби заузета, те ће бнти врло тешко доћи до њих. У овомслучају само се гомила тако звани умни продетарнјат. У Русији није дадеко то време, када ће и у њој као и у Немачкој доћи на дневни ред то питање. Већ се и сада почињу јављати зебње, које дају повода разноврсним мишљењима, што се овда онда појављују по журнадистици. Ми ћемо имати прнлике да се о овом питању више позабавимо у нарочитом писму, јер питање то ннкад није без интереса- Сад се само задржавамо на напоменн, да је оно по општем мишљењу у тесној свези са системом цедокупнога школовања. Докде год он остане овакав какав је данас, — дотле ће све мере, које се предузимају, не би дн се отклониле штетне му посдедице, остати само палијативне. Можда ће за време моћи и помоћи, ади неће и не могу убити га у корену. У ред таквих мера долази поред осталих и овај распнс начелника петроградског школског округа. Констатујући—као што видесмо — нотребу и корисност оваквих приватних средњих завода н давши пм онако ведику цену и важност у системи школовања, начедник је рад, да се овакви приватни средњи заводи што више отварају, да њихови оснивачи разумеју како треба значај својега рада и да се одреку некорисне тежње изједначити се иравно с државним заводима. „Нека они" — говора начедник у распису — „управе све своје сиде нато, да подигну и ојачају васпитање н наставу, па ће п родитељи умети оценити такав рад. Нека својим

настава >

заводима управљају савесно, енергично п с љубављу према посду, не упуштајућп из вида потребе образовања, које се у друштву појављуЈу. У управи својим заводом отвара се педагогу по позиву широко п илодно поље за рад и даје могућпост да одужи свој дуг отаџбнни." Овпм се речима, као што се види, хоће да пооштре осннвачи приватних средњих школа на самосталан рад, који би водио рачуна о задовољавању потреба образовања у друштву, те би делу образовања иомогли двојако: прво што би, будући самостзлни у раду, моглп промењивати различне методе у васиитању и наставн, те на тај начин пружати државним заводима материјад за обнављање ; а друго и још важннје, што би ирнлнчан број младића одведн од университета, спремали за другн позив у животу, те тако помогли да се не множн умнп иролетаријат. Смер је распнсу врло добар, и кад би успех зависио само од тога, могди бисмо рећи да је и сувремен и оправдап. И ако у то сумњамо, јер много полажемо на зависност установа од друштвених прплика, ипак морамо признати, да ће се овим расписом колико бидо постићн жељеип ресултат. У окој нас иади утврђује и та околност, која се и у распису с похвалом нстиче, да има раднпка, а нарочито међу женама, који с довољно енергпје противио општем току чувају почпуиу слободу рада на корист образовања н крче у тој обдасти нове путове, пратећи животне захтеве н потребе и прилагођујући им се. „Такви су радници« каже се у расиису „корисни особито у данашње доба, у које се тек јављају питања о женско.м и проФесноналном образовању, а она се могу као што треба решити тек на основу искуства и покушаја поједиинх лица. Неминовно је дакле потребно ради успеха одрећи се простог копирања образаца, којп већ постоје и старања задобити што више ученика помоћу разних права и повластица. Жадосно би било, кад би ученици, који се у школи спремају за практнчап рад, тежилн, да се по свршетку школовања упуте трновитим путем канцелариских служитеља, а то бива — више је него вероватно — под утпцајем права што их ужива завод, у коме се васпитавају. Тако би исто бидо жалосно, кад државна власт при усгановљавању образаца школских не би имала другога материјала оспм огледа, добивених са стране при туђпм нам ногодбама и задаћама".