Prosvetni glasnik

216

критикл II Б11БЛИ0ГРАФИЈА

писац назива скочци (ваљда за то што не скачу) вели он иа стр. 237.: „Гусенице им имају по 10 ногу, и то ио четири на трбуху.» Јабучки лептирић (Сагросарза ротопапа) не носи јаја »у заметку" већ на плодове заметке од крушака и јабука, и онда се његове гусеначице увлаче у младе плодове кроз сићушне рупице и гу живе до јесени. Гусеница овога лептирића не учаурава се »у срцу јабуке", јер лептирић не би могао изићи из јабуке, већ се учаурава у вотњацима (воћарама или зградама где се оставља воће за зиму; то значи ОћвЉаттег у Покорнога). Противу превеликог намножавања јабучког лептирића, вели даље, г. П. „Најбоље се може помоћи у томе ако се одмах покупи и уклони раније с дрвећа оно недирнуто воће к (стр. 237.) Човек би дакле морао побрати и побацати још зелено воће с крушака и јабука, које се још није уцрвљало, па да спречи намножавање тога лептирића. Лепа економија! То место г. П. није добро превео. Оно гласи: Противу превеликог намножавања овога лептирића једино је средство да се купе и уклањају све пушљиве или црвљиве јабуке и крушке, које падну на земљу. На стр. 243. вели г. П.: «Крља (1аћапиз ћоутиз) вилицама прогризе животињску кожу" и пије крв. — Како ће крља или ма који двокрилац вилицама прогристи кожу, кад вилица и нема ? Вилице су се у њих промениле и добиле други облик, јер овим инсектима није посао да гризу већ да боду кад хоће да се нахране. Двокрилци на име имају уста за сисање и обично за бодење а немају уста за дробљење (или (( уједање«). Оисаљка је њихова постала од промењене горње и доње усне, које су се продужиле у цев, а горње и доње вилице промениле су се у чекињаст орган, т. ј. у стрелицу за бодење. Кроз ону цев пролази стрелица. Дакле је погрешно казано, да крља „вилицама прогриза животињску кожу.® Настр. 255.: »Правокрилци су зарезници, који се преображавају савршено« (м. несавршено). На стр. 27 7,: »Љускари (Сгивгасеа) свуда су по телу прстенасти, па и по трбуху и репу« (м. имају удове (ноге) већином на свима прстеновима свога тела, на и на трбушним). На стр. 277.: Глиста (Гитђпсиз ^еггевћш) »нс.ма ни главе ни очију", а на истој страни испод 468-е слике за исту глисту пише г. П.: „б, глава гледана спреда; в. глава гледана са етране". На стр. 278.: Пијавице (Шгш1о теЉстаНз) «и на глави и на репу (?!) имају округласте рупе за сисање крви« (м. на оба краја, тела имају плитичасте пијавке). Глиста ојађе.шца или пантљичара (Таеша во-

1шт) нема ни уста ни црева. Она зготовљену храну, готове сокове, прима из животиње, у којој живи, а прима их ендосмотичним путем кроз кожу свога тела. С тога је погрешан оппс у Зоологији г. П. на стр. 280., да ојађелица има на глави »четири пијавице 1 ', и да су то »пијавице за сисање. 9 Пијавке(ш10 свуда г. П. погреншо назива „пијавице") служе у опште на то, да се ојађелица њима утврди у цревном каналу онога кичмењака, у коме се запатила. Погрешно је и оно г. Пецићево, да широка пантљичара (ВоЉгшсерћаЈив 1а4и8) »нема пијавице на глави." И ова пантљикара има пијавке на глави али само две. Ова ојађелица не долази у човека.... »од утробних црви, који се у риби налазе 0 , већ тако ако човек једе рибу, у којој су се заметнуле ларве од ове ојађелице. Шугарац (8агсор1еа вса1не1) има купасту (не „округлу«) сисаљку за сисање крви, а па ногама нема »неке котуриће који су на дршчицама или длачице« па да је »све то удешено за сисање к (стр. 269.) већ он на ногама има дршкасте гшјавке. За прегље (Асаппа) наводи, да се »неки на свој начин и преображав1Ју в (стр. 270.), а у прегледу »паучинара« (АгасћпоШеа), куда спадају и прегљи вели: »не преображавају се.» На стр. 297.: »Праживотиње (рго!;о2оа) махом су животињице састављене пола од воде, а друга пола од покретних слуза (рго1;ор1а8та).... Многе од њих немају ни спољашњег облика, а оне које и имају нешто налик на то, често га мењају; друге опет омотане су кречном или шљунчаном љуском.« Ово н ]је тачно преведено. По Покорноме ово би гласило: Праживотиње (Рго1;о2оа) понаЈвише су састављене само од живе, полужитке, покретљиве слузи (рго1ор1а8та).... Једне су голе па онда им је спољашњи облик често непостојан, променљив, а друге су омотане кречничном или шлунчаном љуском. На стр. 302 : »Човек, животиња и биље, према главном задатку , имају неке органе једнаке, и то органе за храњење и органе за осећање. С тога се они први органи зову животни (вегетативни), а други животињски (анимални).« У ово неколико речи има товар погрешака и бесмислица, што је писац и незнајући наменио школи и ученицима. Сем последња два цитата из другог издања г. Пецићеве Зоологије, све се остале погрешке налазе и у првом издању. Покорни описује виленског коњица и нарочито говори о променама у развићу тих инсеката из реда ортоптера, да би на чисто извео шта је то несавршена метаморфоза. Говори како код ларве ових инсеката чим се излегу из јаја, већ мало наликују на