Prosvetni glasnik

226

КРИТИКА И БИБ.ШОГРАФИЈА

рило је (и довршило у XVII. веку) тај огромни јаз у руском друштву, а не реФорма Петра Великог. Јаз тај истина био је у интелектуалном погледу мањи у XVII. вену, него после реформе. Московскн период представљао је опште нсзнање. И господа и робЈВИ били су сујевернн и тамни ; и господски двор и убога сељачка кровињара веровала је у зле духове, вештице и вампире ; заједно су сви сумњали у истину науке и очајно мрзели запад. То опште незнање било је плашт привидпе једнакости, који је покривао друштпене грехе московског периода. Благодарећи његовој неравноправности, зраци науке и цивилизације, што су, хвала буди реФорми, почели продирати кроз историјско »окно® у Русију, падали су само на више сталеже, а то је произвело расцеп међу њима и народом и у интелектуалном погледу. Друкчије није могло ни бити, н најмање је том крива сама просвета. Петар Велики био Је деспота, који у грубости и суровости својој често није уступао XVI. и XVII. веку, ну то је био просвећен деспота, и благодарећи његовом свстлом уму имала је реФорма огроман морални утицај на руско друштво. Петар је тражио рада од мањег бојарства ; он је први дао гоњеној пре тога науци грађанско право. И закипе рад на свпма пољима, какав није записала руска историја; интелектуални хоризонат друштвени проширп се ; научпо напредовање даде могућност поређењу и критици; успеси спољашње политпке, рад над стварањем модерне војске и Флоте п тријумф иад Карлом XII. пробудише народну охолост; пред друштвом пуче широко поље рада на снољашњим и уиутрашњим иословима државним, и први пут, од московских времена, заче се права народна самосвест. Критичка мисао, бачена један пут на руску земљу, није застала у свом напредовању. Шнрећи знање у друштво, изучавајући земљу и народ, западна образованост, поткрепљена савременим јевропским прогресом, стала је на чисто руско земљпште и заривајући непрестано онај јаз, што га је створио московски период XV. — XVII, века, старала се и стара се, да поведе научпи и књижевни рад у правцу интереса простог народа, да у апон^женима и увређенима* пробуди осећај човечанског поноса, да их, ослобођене испод ига „крепосног права«, стави у ред свесних, слободних грађана. Благодарећи њој скристалиеао се у модерној руској држави правилан поглед на руско сељаштво : „народ® — то су таки исти људи, као и в друштво !< ; по хришћанској науци равни су друштву ; по закону, што их је ослободио — грађани су, а не робови ; економски — они посе на себи главне државне терете, пружају својим радом средства друштву, држави, и имају свако право на помоћ државну и бригу јој за своје материјално осигурање и про-

свету. Та мисао нашла је своју реалнзацију у благородном раду цара —ослободиоца 1861. год. Од тог доба добро народно постало је највећи циљ и критеријум државне и друштв Ј ене радње. На даљој, мирној просветној и научној еволуцији, на ширењу књиге у најдубље слојеве парода лежн напредак руске самосвести и крунисање реФорме, што је започе пре двеста годнна ђенијални ум Петра Великог. То је, од прилике, главна мисао, која се провлачи кроз дело г. Пшпина. Зауставимо се на појединим степепима буђења и ширења народне самосвести у науци и књижевности. * * * Интелектуални расцеп, што га је произвела реФорма у руском друштву, повео је за собом и прелом у руској књижевности. Нови параштај, не могав наћи одговора на најозбиљнија питања времена у старој писмености, обратио се Западу; тамо је пашао готов садржај и до најфинијих танкоћа обрађену Форму. Француски лажпи класицизам унсо је у руску литературу једностран појам народне стихије, представљијући лажио народ и у прошлости и у садашњости. Све узвишене предмете тражио је у старпм временима; у народу пак допуштао је или идиличну патријархалпост или незналачку грубоот. Прост народ имао је епитет » аодлми », у смислу : простак и незналица. Али упоредо с господством псеудокласицизма продпре у књижевност нов правац, изазван непосрсдним осећајем народностп. Петровска реФорма уништила је у вншем сталежу тек почетком XIX. века народпе обичаје; кроз читаво XVIII. столсће, под новпм јевропским оделом, живели су у великашкпм домовима стари обичаји и стара предања. По »матушци« Русији путовали су певачп („аЂсенЂники 11 и сказочники»), познати под именом » аотЂшника » јзабављача), залазећи па дворове старих бојара, веселећи их песмом и забављајући их бајком и шалом, кад им је било ауго време. Сељачко млеко дојило је дете племићко, сељапка — дадиља гајила га, народна песма успављивала га, народна бајка забављала га. Тај осећај непосредне везе с народом класицизам није могао угушити у руским књижевницима. Час — по, и у литератури појављују сесижети из народпих умотворина. Лепота њихова, дпрајући непосредно чуство, и нехотице обраћа на себе пажњу. Несмелим кораком, често изнакарађена под строгим режимом школе, сгупа народна поезија у књнжевност, ну сам Факат њене појаве говори о будућем трпјумФу народности у литератури. Прва издањ;1 народних песама носе на себп 1 каржтер епохе. Год. 1 770 — 74. издао је Чулкова у , Петрограду ^Собранге разнихг пЂсенг« у четири