Prosvetni glasnik

230

вање више девојачке школе. Грац је и основао такву школу пре него и један немачки град у Цислајтанији. Наставни план, програми, као и сам назив школе усвојили су позније и остали градови у обе половине аустро-угарске монархије. Прилозима, покупљеним 1873. год. за оснивање више девојачке школе, отворен је у Грацу исте године I. разр. лицеја. Од 1878.-9. шк. год лицеј има шест разреда. По статутима, лицеј треба да даде само опште образовање, да свестрано развије и допуни она знања која су девојке добиле у нижој школи и код куће, те, на тај начин, да спрема образоване чланове друштва. У почетку није био уведен ручни рад у школу, »јер одузима време и квари строгу систему општег образовања®, а доцније уведен је као необавезан предмет. Тако, учењу страних језика није циљ, да девојке науче говорити тим језицима, него прво, да се изучавањем граматике развија моћ мишљења код ученица, а друго, да би се могле познати и користити богатим страним лптературчма. Педагогика се никако не предаје. У наставном плану овог лицеја једини предмет, ближи практичном животу, јесте домоводство. Родитељи, који желе да им кћери имају практичког знања у домаћинству, ручним радовима, језицима и музици, морају их код куће спремати. Да би се ученицама дало могућности да се спремају и за оне послове који се не уче у школи, у лицеју се држе предавања само пре подне. У лицеј се примају девојчице од 10 година које су свршиле четири разреда основне школе и положиле пријамни испит. Лицеј се издржава средствима која даје град, прилозима појединих лица, супсидијом од обласне скупштине и школарином. Школарина је 60 Фор. годишње. Училима је лицеј богато снабдевен. Особито су ориђинална учила за геограФију. Осим карата и атласа, лицеј има мноштво ФотограФија, потребних за познавање појединих места, као и за то, да би ученице могле добити јасна појма о разним облицима земљине површине. Због лепе репутације овог лицеја, долазиле су у Грац, у лицеј, девојке и из осталих области АустроУгарске, а било је ученица из Германије, Швајцарске, Италије, Орбије и Вугарске. Школ. 1888.-9. год. била је у лицеју свега 201 ученица. До сада лицеј још нема своје куће, него је смештен у једној приватној кући, која је и неугодна и тескобна, иа, можда, и нездрава за школу. Надају се да ће се још за 3 — 4 године скупити довољно новаца, да се подигне нарочита кућа за шцеј.

Наетавни план лицеја : I. р. II. III. IV. V. VI, 2 2 2 — - 4 3 4 4 4 4

Религија Немачки језик Француски језик Енглески језик ГеограФија Историја Математика ПозЕЈав. природе Кућарство Цртање Певање Г имнастика

1 3 4 2 2 2 5

3 2 2

2 2 2 2 2 2 — -

Свега часова 24 24 24 24 24 24 Ни у једној се вишој женској школи у Аустрији не предаје геограФија тако лепо, тако темељно, као уовом лицеју. У I. разр. општи појмови из геограФије. У II. р. кратка геограФија средње Јевропе, нарочито Аустро-Угарске. У III. р. геограФија Јевропе. У IV. р. геограФија Јевропе (продужење), Африке и Азије. У V. р. геограФија Америке и Аустралије; потребно изучавање аустријског приморја и алпијских земаља. У VI. р. географија Аустро-Угарске. Поглед на математичку и Физикалну геограФију и њихове односе према политичкој географији. Познавање природе обухвата: Зоологију, Ботанику, Минералогију, Геологију, Физику, Хемију, Антропологију и Хигијену. 3. Лицеј женског ридничког друштва, у Бечу — Мас1сћеп - Гјусечт с1е8 ЛУЈепег Ргаиеп - Ег\уегћ^егетз. Лицеј је основало бечко друштво унапређења женског рада. Друштво има око 900 редовних чланоза, с чланским улогом најмање 3 Фор. годишње, и око 150 чланова помагача. Приходом од чланских улога, супсидијом од државе, обласне скупштине и града, као и великим прилозима појединаца, друштво је подигло себи кућу, издржава више школа. Основни капитал друштва, рачунећи и кућу, износи 216. 683 Фор., 50 кр. Расход за 1888.-9. годину изнео је 90.000 Форината. Главни је циљ друштва: дати женскињу могућности да се спреми за ову или за ону грану практичког рада. Тога ради друштво је основало велики број разноврсних, стручних школа и курсова. Већина је тих школа смештена у самој кући друштвеној, као : трговачка школа(120 ученица), школа за шивење (459 ученица), за разне врсте ручних радова, за вез, цртан.е. живоиис на порцелану и свили, курсове стенограФске, за језике: Француски, енглески, талијански итд. Те школе и курсове по-