Prosvetni glasnik

250

НАУКА И НАСТАВА

Га11в тећг а1з е1ае тегкшигШ^е АиГдађе <3ег Еозипд. 1 ) Пођемо ли из околнне Зворника нодгорјем и венцем Гучева, наићи ћемо, да у његов састав улазе двојаки мезозојски кречници и двојаки пешчари : једни су кречници и пешчари као у иодринскоме Тријасу, а други као у Креди. Кроз ове су терене нробиле рудоносне жице трахитоидних стена, налик на стене у жицама босанских рудоносних еруптивних маса у антефлишким теренима. Па како је геолошки сасгав овог последњег изданка подринских брегова до сада представљан ? Атг Воие рекао је, да је Гучево парник Мајевици и да су обе нланине иоследњи изданци Флиша, који је у Северној Восни веома распрострагвен. 2 ) Ма да он Гучево није из близа промаграо, аустро-босански геолози примили су његово тврђење, па су босанској зони Флиша додавали не само овај крај, него и већи део Западпе Србије. 3 ) Међу тим се мени, већ ири ирвој походи Подриња, показало да на Гучеву имамо много старији терен од Флиша, који се обично у Еоцен и Креду увршћује. У томе су ме ноткрениле у неколико и ове речи г. Е. Т1е1 ге-а, који је такође нретпосгављао, да се Флиш из североисточне Босне нреко Дрине у Србију нружа: Ехшде ћоћеге Вегде аћег аиГ вегТвсћег 8еИе, с1егеп СопШгеп тћ; (1еп т сћевег Се§епс1 запПег уегГ1асћепс1еп ћоз1Н8сћеп Ни§е11огтеп п1сћ1 ићегетзиттеп, копп1,еп с1ет 1П8е1а1Ч1§еп Пегуог1ге(;еп посћ еЦуаб аћегег Сезкете с1а8е1ћ81 хидевсћпећеп \уегс1еп. 4 ) Ту г. Тге1ге мисли иа Гучево. Па како се овим брдом завршује низ кречничких брегова заиадне Србије, које сам ја, по аналогији с кречничким бреговима исгочне Босне у тријас уврстио, то сам на првоме издању моје карте 5 ) и Гучево у област тријаса ставио. И ако се из описа Мајевице, што су их ') Бос. сН., схр. 350. Јаћгћисћ с1. к. к. 2ео1о§. ЕеЈсћзапз1аН:, 1880., II. Не|'{. 4 ) М1пега1о§. 1>е4а11з ићег елшде штпег Ке1зегоикеп, стр. 2Ј1. ЗНгипЈЈкћепсћке с1. к. к. Акас1. с1. \УЈззепзсћаНеп, 1870. 3 ) Лида г. Мојсисовића карту (ТаГ. I.) у спису (тгстДИтеп с1. (Јгео1оЈЈ1е V. Вбзтеп-Негге^оута. 4 ) (ЈГстсШисеи с1. Сгео1о§1е (1. Возтеи Негхе^оута, стр. 125. 5 ) Оеок^зсће ТЈећег81сћ1зкаг(е с1. Кбп1§ге1сћез 8егМеп, 1886-

израдили Рам1 *) и Тге1хе'), моЈкемо уверити, да је та планина друкчијега геолошког састава но Гучево, ипак сам ишао у Босну, да Мајевицу и сам лично промотрнм и с Гучевом је упоредим. После ове аутопсије, мислим да смем тврдити да се Мајевица и Гучево разликују и петрограФСки и тектонски, и по Фосилима, који су до сада на њима нађени. Они танки наборити и небројени слојевн глинца и пешчара с конкрецијама карактеристичнпм за Флиш, што састављају главни део Мајевице и њена подгорја, не могу се изједначити с пешчарским тереном у нодножју Гучева ни по изгледу, ни по саставу , ни по стратиФикацији. С друге стране, бељушави кречнички остењацн с вртачама по Гучеву немају парника на Мајевици, јер су на овој само незнатне партије танких слојева од загаситнх лапораца, интерстратиФикованих међ обичним пешчарскчм слојевима Флиша. ТТТто се тиче еруптивних стена, то знамо да па Мајевици постоје аФанитни и круинозрни варијетети дијабаза, док су на Гучевом бнлу и падинама само трахитоидне стене констатоване. У тектонском погледу пак, разлика је, што се при ириближно једнакоме правцу гребена у оба брега. на Гучеву правац слојева подудара с иравцем гребена, а на Мајевици се ти правци већином косе. По овоме се сриско Гучево ириближује више удаљенијим босанским бреговпма од мезозојских Формација, но орограФском нарнику своме у северо-источној Босни. Палеонтолошки наласци на Мајевици не беху до сада такве ирироде, да се по њима с поуздањем старост терена може одредити. У глиненоме лимониту Раи1 је нашао лоше ексемпларе од Ра&тоМа., Р1т\)г\а, и РГегосега., по којима се може на доњу креду иомишљати, али не и као сигурно сматрати. На слемену Мајевице изнад Горње Тузле нашао је ТгеГге одломке од Ои1те а, Рес1еп и Мо<1го1а, за које вели: ЕеШег ег1апћеп сће деваттећ 1:еп 8Гпске кетеп 8сћ1ив8 аиГ с1аз депаиеге Аћег с!ег ће!;геГГепс1еп Аћ1а§египдеп. 3 ) Иа истоме месту и ја сам запазио један танки ') ВеЈ1гаце /пг (}ео1. с1. пбгс11. Возтеп. Јаћгћисћ. Д. к. к. ^еоћ К. А. 1879., стр. 7о9—778. г ) (хгипсШмеп с1. 6ео1о^1е Возп.-Негг., стр. 120—123. 3 ) (1ео1о§. Воз.-Нег2е§., стр. 122.