Prosvetni glasnik

2 58

деспотског, запоиедничког, самовољног, али је увек тежида да тој самовољи да законски обдик. Хтела је да себи створи већину у нарламенту, с тога је стварала нова изборна места и утицала на изборе 1 ). Она је напала и на слободу говора и држала у затвору нско време најслободније говорнпке. Алије ипак за то била омиљена код народа. Њена заиста деспотска али мудра унутарња нолитика као и успеси спољње полнтике стекли су јој симпатију епглескога народа. Енгдески катодик поносио се херојским делима Бгаске-а и Ка1е1§ћ-а, а пуританац, коме је, због тврдоглавства у исиоведању пуританских начеда, осечена једна рука, другом руком скида капу и узвикује: «Бог нека благослови Краљицу!" Влада је. вели тадањи Француски посланик на енглеском двору, у рукама краљице, народ је уверсн да је њена влада блага и сношљива, и испуњује јој све жеље. II, ако је народ енгдески био задовољан деспотском вдадом Јелисаветином, која је увек тежила да својој сдчовољи да облик законитости, имао ]е и разлога— због успеха њезиног у сиољњој и унутарњој политици. Далеко мање имао је разлога да подноси деспотизам неспособних Стуарта, који се ^емађаху ничим да похвале до неуспесима. 11о смрти Једисаветиној на енглески престо дође династија Стуарта с Јаковом I, сином Марије Стуарт. То је био човек слаботиња, верзиран у теологији, а не у државнчм пословима. «Кад говори као краљ", вели један савременик странац, који га је иознавао, «то је тон његов, тон тиранина; спусти ли се, онда је глуп". Он се решио да се бори с пуританцима. У својој отаџбпни имао је прилике да омрзне пуританце. 1604. г. на иетицију пуританског свештенства позвао је црквени сабор у замку Патр^оп СоигЧ-у. Ту се држао дијалектички турнир између иуританаца и великодостојника англиканске цркве. И сам Јаков I. учествовао је у тој распри. Веома је мрзео пуританце. «Шкотско ирезбитерство и монархија, то је као Бог и ђаво», говорио је он. Можда у овој претераности Јакова I. има нешто и истине, јер иоред религиозних догма иуриганизам имађаше много политичког елемента. Његова демократска начела беху сувише прс') А. 51егп, стр. 9.

герана за апсолутну монархију Стуарта. Доњи дом, и ако у њему беше већина присталица англиканске цркве, наваљивао је на краља, да нопусти пријатељима реФорме у ингересу мира. Разуме се, да је на чланове парламента рђав утисак учинио Јаков I. својим разметањем, као да је какав учитељ а не краљ. «Све што урадим овде изгдеда им сумњиво, а у Шкотској веле да је добро. Ви сте у многоме нерасудно грешили. Ја желим да ви вашу слободу с више скромности (ВезсћеЈс1еп1те11;) употребљујете". Из ових речи пири деспотизам. Још гори је постао посде откривене „барутне завере" покушаја на његов живот. Од доба Хенрика VII. беше обичај да иардаменат даје краљу на живот право наплаћивања царине. Јаков I. и не осврташе се на то, већ је увећавао царипу како је хтео. 1611. г. расиусти парламенат. Четири године владао је без иарламента. Када му не поможе ни увећана царина ни принудни зајмози, онда отиоче да иродаје крунска добра и племићске титуле. 1614. би иринуђен опет да сазове иарламенат. Доњи дом не хтеде да му одобри извесну суму иоваца дотле, док се законом не регулише наплаћивање царине. Горњи дом се не слагаше с доњим у овом питању, и краљ се мешаше у њихову распру. После неуспеха распусти и овај други парламенат, затвори четири члана опозиције, а преписку између горњега и доњега дома јавно спали. Читава гроФства противише се самовод цом принудном зајму Јакова I., да даду тлко зване «драговољне дарове" (ђепеуо1епсе8) и никаквом претњом не могаше их натерати. II трсћи пардаменат, ^621. г. сазван, би распуштен. У унутарњој иодитици недаћа, у спољњој такође. Покушаји његови, да свога сина Карда ожени инФанткињом шпанском, не испадоше. Шенидба пак сина му с Хенријетом, катодичком принцезом, јако је огорчила народ и повећада незадовољство. Зет његов, курФирст Фридрих од Пфалца би разбијен код Беле Горе од католика и изгуби круну чешку. Народ енглески тражаше да се помогне протестантима у Немачкој и Француској. Такав, дакле, беше ресултат владе првога Стуарта — недаћа и у спољњој и унугарњој политици. Тудори истина беху самовоље и деспоти, ади имађаху бар чиме да загладе то, а Стуарти хтедоше да буду деспоти и тирани а немађаху никаквих лич-