Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУДИЈА 561

а када конФискације престаше. онда су дотације државне цркве биле приход племићским сродницима. Између нове цркве и новога племства беше дакле јаких веза; једно од другога не може се одвојити, сјај и успех једнога делио ]е и други. Црква англиканска била је скроз аристократска. По мислима и духу била је јако консерва- ивна и помагала је апсолутистичке тежње двора. Није, дакле чудо, што су иурит нци, наиадајући на англиканизам, наиадали и на краљевс.су власт, јер су црква и краљевство били у нераздвојној вези, иовезани истим интересима. На континенту буну противу цркве извела је маса а не влодаоци. Агитатори реФормационих идеја, нашаЕлш одзива код масе, тек су онда навал.ивали на владаоце, и неки од њих присташе уз општу струју, а неки не, те отуд никоше религиозни ратови. На континенту је маса извела реФормацију, а овде самовоља Хенрика VIII. уз пркос папи. Не можесе рећидаје масау Енглеокој била противна овој новини религиозној—-јер Хенрик VIII. не би тада успео, нити би она равнодушно гледала како инквизиција Хенрикова коси толике одличне противнике. Семе реФормације било је одавно посејано. Посејао га је још ВиклеФ на два века пре увођења званичне реФормације. Маса је, може се рећи, била припремљена за реФОрмацију — али је она ннје изводила но краљ. Природно је да се и ог а мор^ло наћи незадовољника. Било их је. који су још заос али за духом времена, који су жалили што се укидају манастири. што је збрисана супрематија папска. Било их је опет, који су налазили да нису сви принципи реФормације уведени у живот — који су се далеко више пружали но што им је англиканска црква давала. Они први, који изосташе за духом времена беху католици, они други, којима мало даваше англиканизам, беху Иуританци. Творци ове секте као изгНаници и бегунци од обести крваве Марије, живећи по Швајцарској и Холандији, упознаше се с мислима Калвином, и ове собом пренеше у своју отаџбину. Они су тражили демократску установу цркве и нростоту црквених обичаја, а све то није имала англиканска црква, која по установи епископа имађаше нечега аристократског, а у иомпастој служби нечега луксузног, што се опет противи чистоти и простоти обичаја. Библија и у новој реФормованој англиПРОСВЕТНИ ГДАСШЈК 1892.

канској иркви и код пуританаца заменила је све догматске одлуке васељенских сабора и папских наређења. Народ енглески — како вели један модерни историк *) енглески постао је народ једне књиге, а та књига била је Библија. То је била једина религиозна књига, која се читала и учила, како у школи, тако и у цркви. Изреке библиске ушле су и у обичан свакодневни живот и њезин утецај опажао се и у најситнијим стварима. Али од свију секата пуританци су је највише поштовали. Кад је пуританизам срушио краљевство и прогласио републику, за владе његове, како тврди један савременик — Аппе Пас1у На1кеМ — субота се тако јако поштовала, да је убица могао слободно ићи по јавним местима и улицама, не бојећи се да ће га ко ухватити. Католичку цркву пуританци гледали су као дело ђаволово. с тога су веома мрзели и све оно што подсећа на католицизам, па дакле и на установу епископства англиканске цркве. У многим церемонијалним прописима англиканске цркве, као у клечању (\У1ес1егћо11еп ш Ктећеи§ип§), белом оделу свештеничком, у употреби симбола крста, при крштењу и другим вештачким додацима у служби, гледали су они остатак (( Бабилона в папског, противу кога су они у борби били неуморни, јер тај „Бабилон" утиче на чула и људе, те их одвраћа од духовног посматрања божанског 2 ). Пуританизам се развио најјаче у Шкотској. Ритус његов беше прост и без икакве помпе ; у уставу његовом ни трага од свештеничке аристократије. Карактеристика је њихова усгава установа презбитера, налик на установу у почетку Хришћанства. Ирезбитери — најстарнји лајици — имали су са свештенством у генералним синодима, презбитеријуму, месном црквеном савету, да се брину о чистоти религије и т. д. Друга група пуританаца пошла је још и даље, она је тражила сепаратизам — Федерацију једномишљеника по вери, удружених у изборне општине, и да незавнсно оне (општпне) једна од друге постоје. Она прва секта звала се «презбитеријанци" а овадруга незавишњаци или Вго\\'Ш8(*е по оснивачу Вго\\'п-у. Пуританци нису нашли слободе за своју веронсповест. Још Јелисавета иоче да их гони. ') Хелвалд II., стр. 497. 2 ) 31егп, стр. 6. 34