Prosvetni glasnik

244

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕ*А

и тих лииија иије од мале важностп за очи учегшчке. Да видимо еада, шта нам даје г. Крњац ? Ништа, — упутство нпкакво, прегледвпце тричаве! Впдели смо, да се «засебне прегледнице" свуда одбацују. Ну, ове се његове не би могле употребити на у облику литограФисанпх угледних редова у прописницама: А. Због начелнкх махна: 1. Облнци писмена имају калиграФске типове који не одговарају ни практичком ни хигијенском циљу; 2. Нема иретечних, основних вежбања у примитивним облицима и слпчицама писмена, које ваља најпре цртати ппсаљком и пером, а слабо су засгуиљене и основне цртице — поједини битнн саставни делови, елементи писмена; 3. Нема ннкакве поступностн у велични писмена, јер писмена остају у истој крупноћн на свима таблицама, у место да им се величина постунно умањује до оне последње размере, коју тражи практика и хигијена. Зато треба да се смањује и растојање ленираних положених линпја, па поступио и да се изостављају, најпре оне средње међу дугачким ппсменима, за тим горње, до којих се кратка слова довлаче, иа онда најпосле и оне по којима се пише; 4. Нема потребне поступности ни у оннм косим пртама, које показују и регулишу нагиб пнсмена, а хигијепа ђачкпх очију налаже да нх сводимо на најпотребнпју меру, па што скорије и са свим пзоставимо. Б. Због опецијалних недостатака и погрешака: 1. Употребљена писмена, и као калиграФСки типовн, имају својих махна, што им је несразмерна висина према ширини — писмена су узана, а то 11м одузима округлину и читкост; па нема потребне размере, ни у висини дугачких н кратких писмена мале азбуке, јер дугачка писмепа р, ј, д, у, б, в, ћ, треба да су три пут дужа, од осповннх —кратких — прва четири на ниже, друга трп на впше; 2. Нема строге доследности у нзбору облика за ноједина писмена, н. пр. мало слово „г" час је писатоовако: „г", час онако.- „г"; а последњп облик треба сасвим одбацити, јер он квари читкост, пошто уз писме „п« „ш" може да изгледа и да се чита „п", «т" и т. д., а шкодп и самој брзини, јер мора да се пише с два потеза и у два темпа, докле је онај први облик „г" и одређенији и бржп. Исто тако, променљпвјеи облнк ппсмена: мало „и", „и к (табл. V., VI.), а то не ваља, јер онај први, заокругљени део, може да се Јзме и засебно. као „г".

Даље, и дугачка црта у писмену: мало „р" час искаче над врсту, час је у истој виснни (табл. X.), па неједнак је п размак речи (табл. IX); 3. И у везивању писмена мора биги строге доследности, а не да се нека писмена везују с потоњим, а другн пут не, што шкоди брзини писања, а кад је повећи размак, онда квари и читкост, те изгледа као да су две речп; 4. Нема доследности ни у употреби оних коспх линија, које одређују нагиб писмена, те се на неким таблицама са свим заборавило на њихову задаћу, па се правац писмена коси с нагпбом тих линија, у место да иду увек уиоредо (паралелно, т. VIII. IX); 5. Незгодан је и избор речи, као: ћуп, Фењер, Флаша; па ногреиша и њпхна правописна употреба — особене именице написате су малим почетним ппсменом (табл. VI. „египат"), а опште, с великим (табл. X.: огледало, шљнва, шарац; табл. XI.: ласта: мост, жила, жица и т. д.); 6 Најзад, излншно је и за очи шкодљиво, што су употребљене по две, оне узане хоризонталне линије, до којих се довлаче дугачка писмена мале буквице, довољно је по једна. — Дакле, ни по методу, ни по изради, ово понуђено делце нема никакве вредности за употребу у школи; ни за основну, јер је горе од садањих, ни за средњу школу. јер треба да је много и много боље у сваком погледу. На послетку, и сама метода, за коју г. Крњац на иеколико места изрично вели : ,моја метода, 1 ' „мој начин " („генетичко излагање по слнчним групама"), није ни мало нова и ориђпнална; она постојп у Аустрпји годинама, само је тамо не зову: ^Ерњчсва метода", већ „ Фрајвиртова метода"; ^еор. РгешгНћ учнојекао „8сћгеЉте1з1;ег" том методом аустрнјску војску, у пнсању, по упутству и табдицама, од којих је г. Крњац позајмио метод, изменио садржину и умањио облик, па и — вредност, која им је и у ориђнналу мала. Према свему нзложеном, мишљења сам: да нема разлога, да се ово дело усвоји за наше школе. Разлог и оправдање за оволику опширност, овога реФерата, стоји у самом почетку његовом; моје је убеђење, да ми је била дужност, да овом нриликом скренем одличиу пажњу Главног Просветпог Савета на два унижена и уназађеиа предмета у нашим школама — иисање и цртање. 15. децембра 1891. год. у Београду. Савету понизан и благодаран, Стеван М. ТриФуновић, учитељ цртања у II. беогр. шмн.