Prosvetni glasnik

337

који су оставили школу из узрока наведених под в.; ђ. Број ученика и ученица, који нису изостали ни један дан од предавања; који су изостали до 40 дана; који су изостали од 40—«0 дана и који су изостали иреко 80 дана; е. Број кажњених ученика: затвором један пут; затвором више пута; другом казном = свега. И овде не треба рачунати оне ученико, који су оставили школу из узрока, наведених под в.; ж. Број ученика и ученица по годинама старости: од 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 и преко 12 година; з. Број учсника но занимању њихових родитеља: од свећеника, чиновиика, наставника, трговаца, занатлија , зем .Боделаца и слугу; и и. Број ученика и ученица из места, где ]е школа, и из места удаљених од школе. Под местима удал^еним од школе разумбју се само она, из којих долазе ученици у до! ичну школу, а која нрииадају тој школској општини. Сви други ученици рачунају се да су из места где је школа, па ма били рођени и у другом ком месту, само кад ту стално живе док уче. При сређивању ових података треба наставници да обрате нарочиту пажњу на збир код сваке иоједине ове рубрике. Нарочито се скреће иажња наставницима на то, да број ученика и ученица у рубрикама иод г., ђ., ж., з., и и. мора бити онај исти, који дају и рубрике а -\-б — в. На пр. број уписаних ученика у почетку школске годнне био је 60 -ј- број досељених ученика у току године 8 — ученици који су оставили школу 12 = 56. Овај број ученика, 5(з, мора бити и у рубрикама под г., ђ., ж., з. и и. За ове ученнке треба срачунати и изостанке и њихове казне. 3. Све напред казане податке наставници ће средити посебно за мушку. посебно за женску школу по разредима. Ако случајно у једном месту има више школа, било мушких. било женских, онда треба посебно податке средити за сваку поједину школу, назначивши одмах у ночетку. с колико је разреда та школа, а с колико одељења. Под једном шнолом разумеју се онолико разреда, колико се иаходе на једном месту ПРОСВЕТ1ЈИ ГЛАСНИК 1892

под с војим засебним именом. На пр. у Шапцу има 3 мушке и 2 женске школе ; у Београду 9 мушких и 9 женских; у Враћевшници, округа рудничког, "2 мушке школе: горња и доња, и т. д. — Свака српска основна школа може бити једноразредна, дворазредна, троразредна, четвороразредна, иеторазредиа и шесторазредна, с тога треба одмах у почетку назначити с колико је разреда дотична школа. Ну свака школа, како мушка гако и женска, може имати и паралелних разреда (одељења), с тога и то треба забеленшти с колико је свега одељења дотична школа. На пр. школа је четвороразредна, али она може имати свега 4, 5, 6, 7, 8, 9 и т. д. одељења ; ну она може бити четвороразредиа али да има само једно, 2 или 3 одељења, т. ј. неки су разреди комбиновани, а неки одељени , или сви чине једно одељење. О свем овоме треба тачно известити школског надзорника. 4. Сем ових нодатака препоручићете сваком наставнику, односно уиравитељу, да, пре доласка ревизорова, у споразуму с председником школског одбора, прикупи све податке о учињеним издацима школске оигитине на издржавање својих школа за ову школску годину, и то: а. Колико је школска ошптина утрошила на кирију, а колико на оиравку школске зграде; б. Колико је издала наставницима на име награде за стан, а колико на огрев; в. Колико на плату школским послужитељима ; г. Колико на набавку: 1) дрва за школу; 2) научних средстава ; 3) школског намештаја; 4) књига и других потреба за сиромашне ученике ; д. Колики је издатак учињен на остале потребе за школу ; и е. Ако се школи дају дрва из општинске шуме, то ће наставници тачно прикупити податке о том, колико је утрошено свега кола или хвати дрва, по што се купује један хват или једна кола. И ове податке о издацима треба сређивати за сваку школу посебно, као и оне о ученицима. Да би наставиици, односно управитељи, могли што лакше спремитн ове податке, то им се овде износе и оба обрасца које ће надзорници собом понети. 44