Prosvetni glasnik

НАСТАПЛ

но у остаиим земљама. Отуда је у Француској најнре и никла борба противу Феудализма, и ту се најенергичније водила. У Француској се роб није могао ослободити док његов суверен не упита за савет остале другове своје. У Француској се најдуже задржало Ш8 рпшае посНв као (ЈгоИ с!е сиШа^е, с!е сшзбаде. 1507. граФ од Еи имађаше Ш8 рг. пос! у својој баронији СенМартену, а Вое1де прича да се у његово доба један поп тужио суду у Воигдев-у и тражио своје шз рг. посМз. Слаба краљевска власт се морала опирати моћи Феудалној. Феудализам и монархија били су два супротна принципа. Феудализам је представљао децентрализацију власти, или, бољерећи, анархију, амонархија централизацију. Колико је било Феудала, голико и власти, толико и правда. Сукоб између краљевске власти и Феудалне моћи био је неизбежан. Али Феудализам није био несносан само владаоцима, но много више поданицима њиховим. С тога је на страну владаоца стао и трећи сталеж. Борба ова имала је, дакле, карактер социјално-политички; то је била борба не само за политичку моћ, већ и борба сталежа. Увиђавнији Капети , почели су се трудити, да поврате углед краљевској власти, коју су онако лудо проћердали последњи Каролинзи. Историја свију Капета и млађе њихове лозе —Бурбона, историја је борба краљевства с Феудализмом. Почевши од Л} г ја VII. па све до Луја XIV. вођена је огорчена борба , каткада притајена, а некада отворена. Осећајући своју немоћ у тој борби, краљеви су морали потражити где ослонац, ггриродног савезника чији су интереси онако исто страдали као и интереси краљевства. Тај природни савез био је грађанство. Као што видимо супротан ред но у Енглеској, па је донео и суиротне резултате. У интересу краљевства беше да грађанство напредује и шири своје повластице. С тога није чудо што видимо, да владаоци ревносно помажу сваку њихову повластицу. Да би могли бити достојни супарници Феудала, краљеви су почели да увећавају своје домене. Или су то чинили силом, или женидбом, тек су свакако хгели да увећају те домене. Повраћај толиких лена они су покушали да оправдају и осигурају нринципом неотуђивости и незастарелости сво-

јине. Ово почиње од Филипа V. (1318. год.). када је он опозвао све поклоне и продаје својих претходника. 1 ) Обично се мисли,да најстарије привилегије градова потичу из доба Луја VI. Међу тим било је и пре тога вароши, које имађаху муниципијалну управу, и ако не по Форми, оно у ствари, тако 1Чоуоп, 8аоп. 8к. ОиепНп, и Агшепз. За време Луја VI., Луја VII. и Филипа Августа дате су привилегије многим варошима. На њих се угледаше и неки вазали, те исто чинише и по својим вазалијама. Халам не мисли да је ово давање привилегија градовима био гвестан нолитички рачун краљева, но да је то потицало из оскудице новаца. Кад је краљу требало пара, он је, да би их добио, давао повластице варошима, јер тешко да би и вазали то исто чинили, т. ј. давали повластице, а овамо не опазили циљ краљева. Кад су настали домаћи ратови, Феудали немилосрдно убијаху и клаху, удружише се тада вароши и грађани у општине, да се с оружјем у руци бране од напада. Јсдна таква општина састављена је још 1067. у Мопз-у. Оне су ницале и иостајале због велике тираније и насиља племићског. Луј VII. признаје да је мотив постанка ових општина насиље, које трпе поједине вароши, те им с тога и дају слободе. Тако у повељи изданој Нанту 1150 год. вели: «рго шппа оргс8810пе раирегиш", у повељи Сатрједпе-у, изданој 1153. г., вели „ргор^ег епопшШеа с1епсогит'\ П)оиг1еп8-у дао је привилегије гроФ од РопШ1еи-а — 1202. и то: «ргор1;ег шшпаз е! то1е8Иа8 а роЂеп1Ши8 1еггае ћиг^епаШиз ћ'едиеп1ег Ша1ов п . Још је нерашчишћено питање у Француској историји о овим очшгинама — соттипеа. Једни јој придају и административни и милитарни карактер (као Ош2о1), други пак само милитарни. Л. Блан види у њима само милитарну организацију буржоазије, која се дигла иротиву Феудализма. Феудализам је своју силу стекао мачем, и мачем је и требало оборити; општина, вели Л. Блан, то је буржоазија, која је припасала мач да победи Феудализам, који је кочио њезин развитак. Има, вели он. јасних историских доказа, који двоје општину од муниципијалне вароши. Док је Феудализам Халам, II., стр. 245.