Prosvetni glasnik

390

луп, па да означује становнике лђса и рогце, т. ј. Руса. Један пут му надоше шака Турци. Начинив пад њима ту исту операцију, Морошкин узвикује: »итакЂ первне турки сутв иародт, лЂшгп, а еелн, то и русскШ !* Немцима прети Морошкин, како ће устати великн цар Волге (под којим школа Вснелина разуме Атилу, као словенског или руског цара), који ће сјединити све Словене под једну заставу, и онда ће тсвтонски свет вратити словенском свету све, што му је узео за 1500 година. »Москва је Кремаљ целог Словенства*, пише славни професор. Узалуд би хтели да утврде словенску народност без протектората Моековије. Судбина је дала Словенима, да бирају једно из двога: или да буду Руси — или Словспи Јевропе т. ј. робовн: треће је немогућно. Ну нека се не туђи словенско срце од руског имена; име Руса је најстарије, онште име свију Словена, које су сви носилн, чим су населили Јевропу.» То место, које писцу историје етнографије и сувише мирише словеноФилством, важно је због тог, што је оно једино своје врсте, што се у њему огледају политички назори Венелинове школе. Репликујући на њега, пише Пипин: „Осећај народне индивидуалности ушао је утело и крв савремених Словена; они не желе да буду Руси, да се изгубе у Руеији, изгубив свој индивидуални карактер или Русија треба да се изменн, да постане другом, па да се стапање може свршити без насиља на поједине народности, насиља „всегда б^дственнаго и д.ш нихђ оскорбителБнаго." За „стапање« није доста оно, што је било пре хиљаду година (т. ј. ако узмемо да је било); сад се траже услови, који одговарају данашњем историјском положају. Треба да се ш слгннГе а јави као внсоки морално-политички идеал, па да добровољно привуче себи народе, сама снољашња сила створила би једино Тамерланову империју, недуговечну, без славе.... Запад је привлачио и привлачи Словене разним начином — не само силом, на коју може одговарати сила, већ и моћним утицајем истинског образовања, ретким развићем научног знања и културе; тај утицај могла би Русија претегнути само онда, ,кадби озбиљно ступила на тај исти пут, на пут слободног и широког развоја своје народно-социјалне снаге — а тога баш нема до сада.« Прелазећи преко треће групе руских етнограФа (кнез Цертељев, Максимович, Срезњевски, Бођански, Метлински и на крају периода Костомаров), који су се бавили више изучавањем малоруске, 1 ) пародности карактерише Пипин николајевска врсмена, као Ј ) 0 њима говори Пипин на широко у трећем тому своје Историје ЕтнограФије.

терен, на ком је текао рад, и прилике у којима се онда налазила наука и књижевност. Друштвена мисао, одмах из почетка владе цара Николе, нашла се под највећим притиском. КатастроФа, која пада на либерално коло Александровог времепа (декабристе), прогнала је из друштва читав низ тежња и идеја, што смераху на исправљање друшгвених недостатака и на буђење социјалне самосвести. Слаб одсевак покрета показивала је само књнжевност: већи део њен служио је идејама времена, а мањи будио је друштвену свест (круг Герцена), док и њега време не угуши. Снаге, којима је располагала наука беху слабе. ЕтнограФи, всћппом неспремни људи, говори.ш су о народним умотворинама, ну пред реалним стањем народа заклапали су очи или су износили идиличне слике срећних мужпка. У осталом, прилике сметаху сваком успешнијем раду. Царевање пмп. Николе примило је и наставило традиције св. Алијанције.; програм „народности" био је потпуно сагласан с том традицијом; »народност® је требала само да ојача реакцијони смисао владајуће системе, која је признавала само битност руске културе и одрицала сваку свезу са западом. Самодржавље, православље и народност то беше девиза времена. Како је админнстрација гледала на књижевност и науку, у којима су се огледале мисли о народности — види се најбоље из историје ондашње цензуре. Изучавање народа и историје му, није се допадало администрацији. Тако н. пр. год. 1844. П. Кирјејевски, намеран да изда зборник нар. несама, сумња да ли ће их цензура пропустити. Бр ат Иван даје му врло карактеристичан савет, да оде министру Уварову, ако буде у Москви, и да му докаже како су то песме народне, а оно што цео народ пева, не може остати тајном.... „Уваров ће сигурно разумети и то, какву ће репутацију створити себи наша цензура у Јевропи, запретив народне иесме и још сгаринсне. Сва ће се Германија смејати." Год. 1848. наштампао је Бођапски, проф. московске универсе и члан москов. друштва за историју и старине, у друштвеном органу л Чтеша* превод књиге Флетчера о Русији Ив. Грозног. Зато је та свеска била забрањена, друштво је изгубило празо да може само цензуровати своја издаша, а Бођански катедру и секретарство у друштву. Изречан превод Флетчера лежи и данас запечаћен у магацину москов. универс. — У четрдесетим годинама издаде Костомаров у Харкову своју министарску десертацију о унији. Зато што је иитање било расправљано доста самостално, књигу конФисковаше и уништише. На крају царевања Николе I. услед револуција