Prosvetni glasnik

394

ПРОСВЕТНИ копчкжии

уредчиштво већ започело овај посао, те нам ништа друго не остаје, него да ножелимо да се овај важни посао настави, како би се у пројекту за времена предвидело све оно, што материјалнн интереси нашег трговачког света и развој трговачких односа захтева. Из овог приказа читаоци су могли опазити, да се у прва три броја „Правника 11 опажа једпа празнина, а која, нама правницима, нарочито пада у очи. Празнина та састоји се у томе, што у „Правнику" до сад није било заступљено грађанско и цивилно право. Знајући добро како је прерада грађанског законика у нас на дневном реду, и како се у области ових двају основних нрава налази много и прешних и врло важних питања, која очекују стручну расправу, ми смо већ хтели да учинимо уреднику једну замерку. Опрам тога, појава чланка г. Жив. Милосавл>евића, професора Велике Школе, »Једн а зако мска реформа у Француској," веома нас је пријатно изненадила. Г. Живан је скорашњи нроФесор на Великој Школи, и кад он доспе да уз израду свог предмета, »Римско право" спреми још што год за публикацију, онда му можемо бити само благодарни. Ну ова наша благодарност је у толико већа, што нас је упознао с једном реформом у Француском грађ, законику, који ће добро доћи и нашем законодавцу, кад буде предузео ревизију нашег грађакског законика. Та реФорма односи се на наследно право, а поименце на чл. 767., по коме супруг, који надживи својега суируга, наслеђује га тек онда, ако умрли нема ближих наследника. Сада је тај члан икмењен у томе, што се надживелом супругу одриче право на наслеђе све дотле, докле год умрлн има сродника све до дванаестог степена. »Природни иодмет међународнога ирави" јесте

уредниково приступно предавање, које је он, као хонорарни проФесор овог права у Вел. Школи, држао 1 5. Фебруара ове године. У овом чланку г. писац научно третира национално иитање, као основу међународоог права, износећи као дефиницију народности овај закључак: »Народност је природна заједница људи, које на заједнички државни живот позивају јединство земљишта и расе, истоветност прошлости, обичаја и језика; људи, који су свесни о тој својој заједници и вољни да живе заједничким државним животом.® У нашој правној литератури врло је мало третираио питања из међународног права, п ако баш ми Срби имамо често несрећу, да нам се ово или оно право иотире од стране силнијих. Зато врло радо иоздрављамо једног новог радника на овом пољу, а нарочито с тога, што у г. Веснићу налазимо јамствч, да ће он студирати ова питања с оном научношћу и озбиљношћу, коју захтевају питања ове природе. На завршетку овог реФерата изјављујемо своју благодарност уредништву, што је за свој лист задобило нашег најбољег писца криминалних приповедака, г. Тасу Мнленковића, који онако као што нас је некада у »Иороти" занимао својом ирнповетком вЖмвог за динар", тако исто нас сада, у «Правниковом» нодлиску, забавља својом најновијом прнповетком »Поноћ.« Али „Правник" није само лист за нравне, него и за државнс науке. Према томе у њему треба да имају места и питања из области народне економије и Финансијских наука. Међу тим у ове четпри књиге нисмо уочили ни једну расправу о овим питањима, па зато нека нам уредништво не замери што ћемо га ономенутп, да још није пспунило свој п рограм. X. Б. Несторовић.

ПРООВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи „Просветиом Гласндку") II. (Свршетак) Номенклатура сачувана је најстрожа. Речи, које долазе у двојаком облику, унете су под оба облика. Ако реч у Флекси.ји добива таку Форму, из које би тешко било наћи основу, метнута је и у прв °ј и у другој. Свака реч има акценат; ако у Флексији акценат прелази на други слог — и то је на-

значено. Речи истог об.шка, а разног значења (на пр. вирмвап од рватв п вмршатб од рнтв) наштампане су засебно и снабдевене напред бројкама (1., 2., 3. и т. д.). Уза сваку реч налази се кратко граматично објашњење: сунстантиви имају свој род и генитив, а ако плурал има други акценат или другу Форму, и то је наведено. Уз именице, које су постале од иридева, налази се реч: своиство или состолнГе (н. пр. вллосгћ, своВство отђ вллмп) ; уз девербатива стоји дШствге, состоинге од глагола (н. пр. гордше од горЂ гб); глаголи су наведени у неодређеном на-