Prosvetni glasnik

/

К А Р А

других саветника. Али, дотаћи се речи еманципација — не избегавамо. Смисао њезин није у томе, изједначити жену с мужем, већ разум и човечност увести у односе, који неопходно захтевају поправке. Цело тако звано женско иитање јесте само особит пример из многих нитања о раду, која се расправља ЈУ У нашем добу и долазе у круг газдинства и социјалистике. Дакле, није то особењаштво или претераност, нити то зависи од прохтева неколицине људи, већ има основ много дубљи, важнији, непобитан, Једна, на пример, задаћа његова гласи: „Како да се ствар уреди, те да чељаде без мужа може себе издржавати." Каква је то задаћг и колике нескладности садржава у себи! У колико више напредује образованост, у толико се видљивије показују и све нескладности. Та карактер је баш добар лек против прстераности, која се лоше скрива иза еманцииациЈе. Против тога највише и протестује разумно женскиње, будући стављено на стражу укуса, нежности, уљудности и пристојности. Када је реч о напредовању народа у образованости, о развитку душевног и телесног стања његовог, у кратко, о томе, да напредак његов буде у истини: да ли се то све односи само на људе? Да ли само они напред5 г ју ? Да ли би и било могућно, развити код људи карактер, када томе но би већ био постављен темељ у аородици? Тиме је све казато. Наравно, да се с друге стране не може порећи, да је васпитање васколике младежи, у целини, преко мере занемарено од стране женске половине, као и то, да се најмања пажња обраћа на страну, о којој је овде реч. Наша би расправа далеко отишла, када бисмо почели о тој ствари истински говор. Назори су често тако чудновати, скоро препотопски, да многи и не знају представити, шта је то: развити код девојке карактер, јер су им обично несједињени појмови: карактер и девојка. Познавати писмена, умети с погрешкама написати ио неко писамце, када околности допуштају, мало музике и нешто Француских фраза, а уза све то мало сујеверја — довољно је, јер у осталом може бити девојка каква му драго, без духа, без карактера, ташта, површна. Од тога зависе последице, које би могле бнти још и много горе, када недостатке људске не би поправљала сама природа својим моћним и непогрешним нагоном. Ту долази још и добар мајстор, практичан живот, који васпитава човека и служи му одиста као ваљан учитељ. Оба та чинитеља спајамо у тројство са још једним обимним изразом : аородични нруг. Он је за женскиње од веће важности у сваком погледу, но за мушкиње. Природа поништава многе предрасуде и трагове лошег васпитања и попуњава недостаткс, које је такво васпитање оставило, докле се не покаже све, што се у животу стекло, као добро и племенито. Ну, на те моћне чинитеље не емемо се слепо ослонити. Као што мушкиње нацредује васпитањем, тако се може мислити, да би добро васиитање и женскињу било од користи као и мушкињу, само кад би се оно вршило савеснпје, но досле што је.

к т е Р 15

Карактер није претерапост, шта више, он се баш клони многих претераности, те се, на жалост, сматра за ирозаичног. Не смемо мислити на ексцентричне примере, који су пре за позоришну галерију, но за наш обични грађански живот. Карактер води свуда правој мери и искључује све, што ташту матдушност уздиже до неке важности. Тиме нећу показати величину својег карактера, ако се ставим на отпор пролазној моди. Када се, рецимо, учврстила мода „турнира" извесне величине, била би то иста таква претераност узети турнир два пута, три, већи, као и водиги неугледну борбу против њега. Разуман човек подвргава се, без дугог отнора, навикама и обичајима, који владају и неће постати јунак у борби са стварима, које нису ни од какве важности, п од којих ништа не зависи, биле оваке или онаке. Неко мисли, да ће показати особиту мудрост, када мргодна чела заметне бој против „моде.® Ои је такав исгимудрац, као и онај, што вас дан размишља, шта је за другу половииу пајновија мода. Удаљавање с правога пута, за љубав какве ситнице, да би се по што ио то показала само новина или површна самосталност — противи се сваком здравом духу. Ваш онај, кога се тиче ствар, штитиће њезину битност. уклањајући се свију из.шшних споредности, које би јој удиле. На ствар, само на ствар — на страну љуска! И у маленоме кругу, домаћем и породичном животу, карактер се гаји, глача и утврћује. Човек од карактера то је појав, у чијој се присутности осећамо узвишени. Он осваја поштовање, привлачи к себи неодољиво, оставља утисак неисказано блажен; њиме се освежавамо и крепимо осећамо како се с поуздањем можемо па њ ослонити и морамо себи рећи, да ништа није тако красно, као карактер. У свету има много слаботиња, лудака, дерлади и окрутннка — али мужеви од карактера јесу једрина друштва, јесу железие мишице, које одржавају зграду његову. Нико не треба да мисли, да је карактер нешто особито, намењепо само јунацима и јунакињама, а да је искључен из нашег свакидањег, једноликог живота. То би била судбоносна обмана. Карактер не тежи за јунаштвом; он врши дужност своју, не услед навале осећаја, или постицаја површно јуначних, него из уверења, које мирко стоји у свима бурама, у свима одушевл,ењима, па и у ражљућености својој. Па п у самој неправди, као и у болести, морам се одмеравати. Не смем се уклањати испред својих обавеза, нити заборављати, да дужност надмашује бол. Овагдањи живот даје доста прилика за све ове појаве воље. Нема места, положаја, година, где не би било важних захтева, па и у самим случајевима, који се чине незнатни , такођер се показује карактер. На пример. Девојка отпочне да чита књигу, ну ова је ие занима и не привлачи довољпо ; она је остави, на, пли је више и не чита, или иокуша још неколико пута с првашњим усиехом. Она само додирне садржину књиге, али не савлада тешкоће почетка, ма да има времена и ма да је рада. Шта више, дешава