Prosvetni glasnik
ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУОКОМ ЈЕЗИКУ
5
Једннна. Миожина. 1. а1б 10118 је сћап1:-аГ8 поик сћап1;-гоп8 2. а18 г1тп (-,ч1б уоиз сћап(:-1ег 3. аћ а1еп1:, на пр. П сћап!-агг Пз сћап1-агеп1;. Рабве ЛеГгт образује се од основе овим наставцима: Једиина. Множина. 1. а1 атев је сћаи1-аг поиз сћап1-атеб 2. аз а!ез 1и сћап!-а8 уоив сћап1-а{еб 3. а егсп! на пр. Н сћап1-а Пз сћаи1-6геп1. РиШг 81тр1е образује се од целог а начина неод-ређеног овим паставцима: Јсднина. Множина. 1. а! 0П8 јс сћап1ег-аг поив сћап1ег-о?гб 2. аз ег 1и сћап1ег-а8 уоиз сћап1ег-ег 3. а оп1, на нр. П сћап1ег-а 11з сћап1ег -оп1. РгбзепГ (1и сопАШоппе1 образује сс од целог а начина неодређеног овнм наставцима : Једнина Множина. 1. а18 10П8 је сћап1ег-а18 поиз сћап1ег-гоп8 2. а18 1ег 1и сћап1ег-а18 уоиз сћап1ег-ге2 3. аН аје?г{, на пр. ћ сћап1ег-аг{ Па сћап1сг-агеп1. РгезепГ Аи виђјопсИј' образује се од основе овим наставцима : Једнина. Множина. 1. е ШП8 цие је сћап1-е дис поив сћап1Г0П8 2. е8 \е/ цие 1и сћап!-ез ^ие уоиз сћап1-гег 3. е еп1, на нр. (Ји'П сћап1-е ^и'И8 сћап1-еп4. 1траг[аИ &и зиђјопсИГ образује се од основе овпм наставцима : Једнина. Множина. 1. азбе аб810П8 цие је сћап1-а8бе цие поиз сћап1 -а88шпб 2. абзез аб81ег ^ие 1и сћап1-а88е8 дие уоиб сћап1 -аб8Ге2 3. а1 авзепЈ, н. пр. ди'П сћап1-а{ СЈиЧк сћап1абб-еп!;. ТтрегаПГ образује се од основе овим наСтавцима: Једнина. Множина. 1. — 0118 — сћап1-опб 2. е ег сћап1-е сћап1-ег 3. — — на пр. ди'ј1 сћап1-е ^и'П8 сћап1-еп{. Опште напомене. Разматрајући просте оо.шке глагола ирве врсте, опазићемо ово : 1. Ови прости облици правилних глагола ове врсте постају од основе помоћу наставака, осим облика /м{иг вгтрГе и ргевеШ. &и сопб.Шоппе1, који се образују додавашем насгавака целом начину неодређеном, тако од 1гошзег, поменути облици гласиће: је 1готег-а.\ и је 1гот/ег- аЈ8, од роНег гласиће је роНег- ај н је роНег- а18, и т. д. Само што се глас е у наставку иачина неодређеног који се у
ГпГтШј'-у нзговара са свнм јаспо, у оолиццма поменутнх времена изговара потмуло, или постаје са свим немо, те би иг од сћап1ег ваљало читати је сћап1(е)га1, а не је сћапШаГ, и т. д. 2. Наставци времена: гтрагГаИ &е ПпсИсаИГ и рге&еп1 Аи соп&Шоппе!, са свим су једнаки, и сва је разлика само у томе, што се они код првога времена додају основи, а код другога целом начину неодређеном. Та два времена имају исте наставке по свим врстама, и сладају у најправилнија времена. 3. Наставци времена згтр1е остају у свим врстама исти који су и у 1-ој врсти. Они врло јако опомињу на облике садашњега времена помоћнога глагола агздгг (ађ аз, а, опз, ег, оп1). 4. Наставци времена рг6веп1 <1и аиђјопсНГ (е, ев, е, 10П8, 1ег, еп1Ј остају такви исти у свима врстама. 5. Наставак за облик рагИсГре ргбзепГ (ап!) остаје такав исти по свим врстама. 1тр6гаИГ нема свога нарочитог облика; он је у свима врстама истоветан са истим лицима времена рг&&еп1 &е ПпсИсаНГ', осим другога лица једнине у гтрегаИГ-у првз врсте, где се губи 8 из настапка за друго лице једнине, те нпрбгаШ' гласи сћап1е, а не сћап1е$. Али, да би се избегао зев, оно се 8 враћа у другом лицу једнине ГтрегаНГ-а, кад се овај нађе пред заменичким прилозима еп и у, на пр. доппез-е п, геа1е 8-у, и т. д. Сложена времена. У сложена времена у Француском језику долазе ова времена:
1. Разае тЛеГГт 2. Р1и$-^ие-рагГаИ 3.
с1е ПпсћсаШ.
с!и вићјопсИГ.
Раббе ап1етеиг 4. РШиг ап1еНеиг 5. Раазб б.и СопЛШоппеГ. 6. Разбб 7. Р1ш-сјие-рагГаИ Сложена времена у Француском лезику ооразују се од рагИсГр-а р>азз6 употреољеног глагола, и од пзвеснпх облика помоћнога глагола а«01Г или еГге '), и то : 1. Ра§8^ Ш<1 ( : 1чш обранује се од времена ргевеп1 Ле ПптсаИГ помоћнога глагола, и рагИсгр- а раавб глагола који се мења, на пр. 1. «Ј'а1 сћап1&, певао сам и т. д. П0И8 атопв сћап1б 2. а8 сћапИ У0И8 атег сћап1е 3. П а сћапИ 08 оп! сћап1е. 2. Р1и8-^ие-рагГа11; <1е ПтИсаИј' образује се од времена гтрагГаИ с1е ПпсНсаНГ помоћнога глагола, и рагНар-и раавд глагола који се мења, на пр. Ч Сложена времена свих ирелазних глагола, и оних неирелазпих којима се казује радња, образују се помоћу глагола аиоГг; неирелазни гдаголи, којнма се казује стање, и сви иовратни глаголи, образују своја сложена времеиа помоћу глагола Пге. Глагол Ше служи још и за образовање трпнога стања.