Prosvetni glasnik

ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

3. Они глаголи прве врсте, који имају једно затворено е у иретпоследњем слогу, мењају га у отворено е, само тешким нагласком, пред наставцима е, ев, еп1, у садашшем времепу и заповедном начину , али задржавају своје затоорено е пред немим слогом у будућем времсну (Миг 81тр1е) и погодбеном начину (ргезеп); с!и сопс!Шоппе1ј. Кедпег владати, има: је гедпе, а.ш: .је т&дпегаГ, Сб&ег уступити, нма: је се&е, ала: је се&егаг, АЂгедег, у кратко изложити, има ј'а,\>г&де, али ј'а1)гедега1. 4. Гласовни занон. У свих основа које се свршавају иа а I, ех, ог, ш, крајњи самогласник г мења се у у кад се, у мењању, то г на1)е пред самогласником који се изговара. Тако нише се: рауег платити (основа рах), дгаззеуег врскати (оспова дгаШЛЈ, етр1оуег употребпти (основа етр1оу, арриуег наслонити (основа а рржЈ, а тако исто п поиа рауош, уоиз рауег, ј' етр1оуа[8, уоиз арриуег, и т. д. Али пред немим е, то се у опет враћа у г. То је 110 правилу код глагола на оуег и иуег, на пр. ј 'етр1оге, ј'а ррихе, ]'етр1огегаг и ]'арршега1. За глаголе на ауе.г употреба допушта да се задржи у пред немим е, али н да се мења у г. Може се нанисатн дакле је рауе и је ра 1е, је рауегаг и је рагегаг, и т. д. Глаголи на еуег задржавају у у свима својим облицима. Тако дгаззеуег има је дтаззеуе. 2. Друга врста. По другој врсти мењају се у Француском језику свн они глаголи, којима начин неодређенн (тИпШГ) постајс од основе наставком гг, иа пр. Логт-1 г, и т. д. Ова врета дели се на два раздела. У ирви раздео долазе глаголи, код којпх се не умеће пишта измсђу оснгве и паставака. Овај раздео обухвата једанаест иравилних глагола. Оснона ових еедам глагола свршава се на два сугласника: Аогггпг сиавати, тепИг лагатп, рагИг отићи, зе герепИг кајати се, вепНг осећати, аетгг служити, зогНг изаћи. Основе: с1огт, тепГ, раг1, гереп1, зепГ, вего, зог1. Крајњн сугласник у основи тнх глагола (т, Г илн V) укида се свуда где се сусретне с каквпм сугласником из наставка. Отуда имамо: је Логз, Ги рагз, И вог1, И зепГ, и т. д. У други раздео друге врсте долазе они глаго.ш, који за образовање облика умећу између оспове и наставака слог Гза у овим временима: рагИсгре ргеееп1, рг&&еп1 Ле 1'гпсИсаНј', гтрагСаИ б.е с.1е 1'гпАгсаИ(, ргезепГ Аи &и\>јопсИ( и гтр6гаИ(. Али два 8 (вз) избацују се кад се у облицима нађу пред наставцима з и I (поиз Лп1880П8, је Пшз, И (гпИ, п т. д.). Овај раздео обухвата више од три етотине глагола, који су, готово сви, правилни. а. Први раздео. По првом разделу друге врсте мењају се свн они глаголи друге врсте, који, у образовању својих облика, не умећу ништа између основе и наставака.

7

Прн образовању облика у глагола оаога раздела ваља упамтити овај гласовни закон: Код оних глагола овога раздела, који се свршавају на два сугласника, иоследњи сугласник (т, 1; или г) избацује се свуда, где би се сусрео с каквим сугласником из наставка. Наставци којима постају облици глагола овога раздела ово су: 1п(гпШ( постаје од основе наставком гг, на пр. раН-гг, $ог1-гг, и т. д. РаН. ргбзепГ постаје од основе наставком ап(, на пр. раН-апГ, зог1-апГ, и т. д. Раг1. раазе постаје од основе наставком г, на пр. раН-г, 80Г1 -Г, и т. д. 1п<Нса№. РгевепЈ образује се од основе наставцима : 1. 8 0П8 на пр. је раг-8 одлазим, птд. поиз ]заг(-оп8 2. 8 ег 1:и раг-8 уоиз раН-ет. 3. 1: еп! Н раП Пз раг1-епХ. 1траг(аИ образује се од основе наставцима: 1. а18 10П8 је раН-а.18, одлажах, итд. поиз раНАот 2. а181в2 1и раН-а\8 уоиз раНАет. 3. аН аЈоп!, нпр. П раг1-аИ Пз ра)"{-а1еп1;. Раазе Ае(гпг образује се од основе наставцима : 1. 18 ппез је раН-18 одох, итд. поиз раНАтеа 2. 18 Нез 1;и раг1Аз \ г ои8 раНАХез 3. П 1геп1;, нпр. Н раН-И Љ рагМсопХ. Ри1иг 8гтр1е образује се од целог а начина неодређеног (тПпШС) овчм наставцима: 1. а1 0118 је раг1гт-а,[ отићи ћу, поиз ратИг-опз 2. а8 ег 1и рагИт-аз уоиз ратИт-ет, 3. а оп1, ппр. П рагНт-а Пз ратИт-оп1. СопвШоппе1. Ргезеп1 образује се од целог начина неодређеног наставцима: 1. а18 10П8 је рагИг-аЈз отишао бих итд. 2. а18 јег 1и рагИг-а18 3. аП; ајеп{, н. пр. П рагИг-аН пои8 рагИг-шпз уоиз рагШЧег Пз раг11г-а1егг{. 8и1ЈЈ опс Ш. Рт&зеп1 образује се од основе наставцима : 1. е 10П8 цие је раг1-е, да одем итд. 2. ез 1ег дие 1и рат1-е&, 3. е еп1, на нр. ди'П раг1-е, дие поиз раНАопи дие уоиз раНАег |]и'П8 раг'(-еп1. 1траг[аИ образује се од основе наставцима: