Prosvetni glasnik

РЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Рћапего§атае преведено је са „ цветнице". Сгур1;о§атае преведено је са „бесцветнице". Папчић н др. Петровпћ то су преводилп са јавнородне и тајеородне. Неподесних термина има још и вшпе, и тр су у књпзи подвученн. Нигде није казато шта је Фела, род, Фамидија птд. Фамилије су назвате племенима. Са седам ,племена" ученици се упознају зими, кад нема биљака у двету; или рано с пролећа, кад још биљке из тих „племена" пису циетале. За тим се помињу још деветнаест племена и то само се иомињу. Нигде није пзложена разлика између појединих родова. А код појединпх Фела не каже се да ли су оне и од какве користи по човека. Није јасно речено шта је корен, стабло итд. * * Па и сам начин излагава врло је неподесап за уџбеник. Јер у оним књигама, које су намењене ђацима као ручне књиге, мислим, да не могу стајати овакве реченице: „ — Оставимо за сад на страну оно биље, које се од другога разликује бојом, и дајте да посматрамо полако п пажљиво какво обично дрво". „Ено удно крушика младе крушке дивљаке; самоникла је н није ни за шта". „Ви добро знате" „Алк наша је крушчица здраво млада, прошасте је године избила из корена маторе крушке, која је преклани на цичи озебла и угинула". ... „Сад ми је баш као поручен добро дошао" „Петре, дедер, изброј их". — Господпне, има их пеких 65. — За што велиш пма их некнх" „Откуда то тако? — Ево откуда, децо".... „Има ли још каквих разлпка између различних делова дрветових Р — Дед, Павле, реци. — Има господине Врло добро; томе ћу ја додатп још ово „Оволико о склопу (саставу) стабла". „Чујем како Милош доказује, да је сваки овај мали зелени режањ засебан лист. А ја велим да није. А за што није? Еда ми ко уме рећи? Зар баш нико? „Ви ћете помислитп, па за шго да се говорп о палми, кад је у нас нема? Зар наша отаџбина није изобилна свакојаким другим дрвећем: храстовима, буквама итд. Има у нас свега тога, децо, то је истина;. ..." „Толико је за сад и за ову годину доста да зпате о биљу. На нашпм шетњама у поље ми ћемо се враћати на тај предмет, и онда ћу имати прилике, да вам покажем мпоге биљке, које сам вам до сад само споменуо, а осем њнх још и многе друге".

603

Такав је и цео 16 члан на 19 страни. Оваквих пзлишних речи и реченица има још подоста. Све је то подвучепо илајвазом у књизи. Све оно, што ученицп средњнх школа треба да науче о биљкама у нижим разредпма, изложено је на 16 листова, без кратког садржаја. На једној страни, где нема слпка, има 32 — 35 редова (стр. 15 и 20). А на оним странама где се и слике налазе има 20 — 24 реда. — На сваком листу, у дну пспод текста, стављена су и питања. Тих питања нема само на оним странама, где се говори о појединпм биљним Фамилијама. Пптања има свега 67 редова, а то чнни таман један пун лпст. А опет непотребних речи и реченица има скоро два листа. Дакле, онда би се цела Вотаиика ова свела на 13 листова са сликама. Заграде се свуда избегавају, јер оне ремете јасноћу. Ја сам у овој Ботаници нашао 23 непотребне заграде. Оно што је у заградп илн ученик неће ни прочитатп, или ће га то пре збунити, но што ће му олакшати разумевање саме ствари, о којој се говори. Према, свему што сам довде рекао мшлљења сам: да се не може доиустити иривремена уиотреба овога дсла у II разреду гимназије, где се овај предмет по нрограму учп. Главном Просветном Савету захваљујем на пажњи, коју ми је поклонио изабрав ме за реФерента. 14. јуна 1891. г. у Београду. Жив. Ј. Јуришић проФесор II беогр. гимназије Савет је одлучно: да се усвоји мнење г. г. реФерената. Г. г. реФерентима одређено је на пме хонорара за прегледање дела по тридесет (30) динара. IX. Саслушан је усмеи реФерат г. Ст. Л.овчевића о књизи „Исторпја Турске Царевине" од г. Ч. Мпјатовића, по коме се ова књига може препоручити за школске књижнице. Савет је узео на знање овај реФерат г. Л.овчевића с тим, да се о овоме питању донесе коначна саветска одлука, по што се чује п мнење г. С. Антоновића, коме је, као другоме реФеренту, ово дело дато на оцену. С овпм је свршен овај састанак.

78*