Prosvetni glasnik
РАД1ВА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
IV.
На 19 страни: „Едалн је боровница шиб илизељастабиљка?" — У данашњој ботаничкој систематицп не сумња се да ли је боровиица шиб или зељаста биљка. За њу се поуздано зна да је шиб, па се међу шибље и увршћује. На 21 страни стоји: „Две носледње састављене су као да су слеиљене једна с другом, па изгледају као кокошиња кобилпца". — А требало би овако: (код лептирасте крунице) два доња круничина листића су иредњим ободима срасла и зову се кобплица птд. На 22 страни: „ махуна, која личи на иресамићен лист, коме су ободи као слеиљени". — По овој одредби мучно да би ико знао шта је и какав је плод махуна. Рартопасеае назвати су „махунарке". Ја бих рекао да је ириличније српско име лептирасте биљке. Јер, плод од Мес11са§о СгегагЉ Ж. К., МеЉсадо ог1)1си1аг18 А11., ШусуггМга есћјпаи Б., ОпоћгусМз за^Гта Бат. итд ., не личп на махуну од пасуља, грашка и др. Међутпм све бпљке пз ове Фамилије имају круиицу лептпрасту, која се лако даје познати. Возасеае назвате су „ружичнице* . Да ли не би згодније било звати их ружасте биљке. Рггти1асеае назвате су „јагличнице". Запредставника ове Фамилије биљака узета јо јаглика (Ргшш1а 8иатео1еп8 Вег!.). Боље би било да је узета јагорчевина (Рг. асаиНз) за представника, јер је она обичнпја и впше раснрострта од јаглике, која је и око Београда врло ретка. Да ли се не би могла ова Фамилија биљака звати Фам. јагорчевина, или Фам. видовчица. Азрагадеае назвате су „ђурђичнице". Да ли нм не би погодније име било ђурђевци. СотрозИае су назвате „крошпавице" . Да ли не би боље било да се и даље ова Фамилија биљака зове главичасте бпљке. Овај је термин и Панчић употребљавао, а то с тога, што пмају цваст главицу. На 26 стр. стоји и ово: „Оно пред ноћ, када ће да спава, надихсе и иритеже омотач, који му је преко дан био разапет". Панчић за овакав сдучај вели да се цвет (у овом случају цваст) затвара. Горње су речи „надиже и притеже" врло незгодно употребљене, па и цела реченица је нејасна. На 27 страни печатано је ово: „ два прашника удно мале љушчице". Љушчица је плод у СгисИега („крсташица"). А оно
што бочи 2 — 10 прашника у Атеп1асеае-а и 8аИстеае-а, зове се љуспица. АпИггМпае до сада су називате срнскпм именом: зевалице. У овој Ботаипци пазвате су „зевачице". За што? За МИасеае до сада смо имали име луковаче. У овој Ботаници ова Фамилија биљака назвата је „љиљанице" . За што је потребно бпло боље име замењивати лошпјим? итд. итд. * Целокупну природњачку терминологију створпо је Папчић, наш први и најбољи природњак. А пошто је се највпше Ботанпком бавио, он је ботаничку терминологију најбоље и разрадио. У најбољим и најглавнијпм нашпм делима из Ботанике ти су Панчићевп термини употребљени. Па с тога и мислпм да не треба напуштатп већ готове а добре термине и излагати се ковању нових а кашто много неподеснијих термина. — У овој Ботаници има прилично нових термина, за које бих рекао, да су не оправдани. Тако: Прстенови или колутови, којп се виде па пресеку дрвенастог стабла, назвати су годови, (год), стр. 6. и 7. У Панчића ово су лета. Много познатије народно име жива трава овде је замењено са мање познатим иља, стр. 8. Тако исто жалосна врба овде се зове стрмоглед, стр. 13. Панчићев термин окце овде је замењен са куКица стр. 11. Даље, није јасно шта је цвет а шта ли цвеће. Младу крушку боље је звати крушчица него „крушчић" стр. 13. За палму се вели да на врху има киту крупног и тврдог лишћа (15), а на другом месту стоји „кпћанку од великог лишћа". — Код нашег дрвећа гране са лишћем пазивају се круном. Па зар се ова иста реч не бп могла употребитп и за палму? А згодније би било круну палмину звати и ћубом него ли китом. „у палмице је струк (стабло)". За то имамо лепу реч дебло. На два три места помињу се котиледони, а две велике групе биљака пазвате су монокотилске и дикотилске. Мислим, да је боље звати те две групе Монокотиледоне п Дикотиледоне, а тако је и у Панчића и у др. С. Петровића. „у једној и другој гомили прорашћа" (17). Прорашће је врло неподесан термпн, којим треба да се означе различите биљке. „Једнолеткиње, дволеткиње" (18 стр.). У Панчића је ово једногодишње и двогодишње.